Изнајмљивање станова на кратак рок, познато као „стан на дан”, подлеже посебном систему опорезивања који је повољнији за физичка лица, али зависи од броја лежајева и туристичке категорије места у којем се смештај налази.
Овај вид смештаја званично се третира као угоститељски објекат домаће радиности у врсти апартмана. Најчешће услугу пружају физичка лица, која тиме постају порески обвезници.
Пореска основица утврђује се паушално, на годишњем нивоу, као пет одсто просечне месечне зараде у Србији, помножено са бројем регистрованих лежајева и коефицијентом који зависи од туристичке развијености места. У туристичким центрима попут Београда, Новог Сада, Златибора или Врњачке Бање, овај коефицијент је виши, па је и пореска обавеза већа.
Порез се плаћа квартално – у року од 15 дана по истеку сваког квартала, а обвезници морају поднети електронску пореску пријаву у року од 15 дана од добијања решења о категоризацији смештаја.
Министар туризма Хусеин Мемић истиче да су паушално опорезивање и поједностављене процедуре подршка легализацији ове делатности. Инспекцијске службе редовно спроводе ванредне контроле, нарочито у време туристичке сезоне, што је довело до повећаног броја легалних пријава и решења о категоризацији.
Порески стручњак Александар Васић објашњава да је овај систем одвојен од опорезивања дугорочног најма и да важи искључиво за објекте који имају до 30 лежајева и испуњавају услове из Закона о туризму и Закона о угоститељству.
„Пореске обавезе не зависе од стварног прихода, већ искључиво од броја лежајева, просечне зараде и локације смештаја. Прецизно пријављивање података је обавезно – нетачне или непријављене информације могу довести до новчаних казни од 5.000 до 150.000 динара“, упозорава Васић.
