Суша која је обележила 2024. годину озбиљно је нарушила стање у свим гранама пољопривреде у Србији, посебно у деловима земље где се стока традиционално храни на пашњацима. Последице се већ осећају и у овој години – рекордне цене сена и сламе довеле су до озбиљних изазова за сточаре.
Према речима ванредне професорке Универзитета у Новом Саду и саветнице министра пољопривреде др Татјане Бранков, суша је онемогућила испашу на Пештерској висоравни и Старој планини. Први откоси детелине у Ковину, као и ситуација у другим крајевима земље, указују на недостатак сточне хране због недовољне влаге у земљишту.
На терену се бележи појава да сточари нуде бесплатно кошење зараслих површина око викендица, не би ли обезбедили макар делимичне залихе хране за своја грла. Проблем није локалног карактера – иста ситуација бележи се широм Европе. Према писању портала „Агроинфонет”, цена сена у северној Немачкој досеже до 149 евра по тони, док је слама достигла рекордних 170 евра по тони.
Подаци Републичког завода за статистику показују да је реална бруто додата вредност у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства у Србији у 2024. години смањена за 7,6 одсто, управо због суше и недовољних инвестиција. Научница Бранков подсећа да су екстремне суше све учесталије – забележене су у 2003, 2007, 2012, 2017, 2022. и поново у 2024. години – као директна последица климатских промена.
– Очекује се пад производње воћа од осам до 12 одсто. Неопходно је убрзано спровести мере адаптације, а једна од кључних биће улагање у наводњавање – истакла је Бранков на скупу у Српској академији наука и уметности (САНУ).
У току је пројекат Републичке дирекције за воде који има за циљ да до краја 2026. омогући техничке услове за наводњавање 127.000 хектара обрадивог земљишта. Планирана је и сарадња са осигуравајућим компанијама како би се унапредили пакети осигурања прилагођени ризицима од суше, те поједноставила процедура процене и исплате штете.
Уз подстицаје за употребу сертификованог семена и развој сорти отпорних на сушу, држава најављује стратешке кораке за период 2025–2034.
Председник САНУ Зоран Кнежевић поручио је да се од пољопривреде, упркос климатским изазовима, и даље очекује значајан допринос развоју Србије. Одбор за село САНУ препоручује више мера: рејонизацију производње, повећање површина под озимим усевима, изградњу акумулација, чишћење канала, као и примену „кап по кап” система са соларним напајањем.
– Без спровођења ових мера, угрожена је не само аграрна стабилност, већ и прехрамбена сигурност становништва – закључио је Кнежевић.
