До пре само неколико месеци, електрични тротинети били су свеприсутни на градским улицама. Између аутомобила који трубе и збуњених пешака, појављивали су се готово ниоткуда – тихо, без светала, без звона, често и без кациге. Пешаци су знали: ако зачују зујање иза леђа, за који трен ће их престигнути неко на „играчки за велике клинце“.
Међутим, од увођења обавезне регистрације за електричне тротинете у Србији, та слика се значајно променила. Закон сада јасно прописује да сваки возач тротинета мора имати регистрациону налепницу, коју издаје АМСС. Возачи без ње ризикују новчану казну, а укупан трошак регистрације износи око 2.500 динара.
Ипак, иако је процењено да у Србији има између 250.000 и 300.000 електричних тротинета, до сада је издато свега 11.500 налепница.
Мање тротинета, али и даље много прекршаја
Смањење броја тротинета на улицама није значило и крај проблема. Од увођења правилника који први пут дефинише услове за коришћење ових возила, забележено је више од 100 саобраћајних незгода у којима су учествовали тротинеташи. Пријављено је око 1.000 прекршаја – најчешће због вожње без кациге, регистрационе налепнице или флуоресцентног прслука. Забележени су и екстремни случајеви: чак 16 возача искључено је из саобраћаја јер су управљали тротинетом под дејством алкохола.
На помолу нови закон и строжа правила
У припреми је нови Закон о безбедности саобраћаја, који би требало да омогући прецизније регулисање употребе не само тротинета, већ и других микромобилних возила – попут електричних бицикала и возила за капиларну доставу. Планира се уређење питања попут осигурања, техничке исправности и понашања у зонама са ограничењима („геофенсинг“).
Помоћник директора Агенције за безбедност саобраћаја, Мирко Коковић, подсећа да деца млађа од 14 година не смеју управљати тротинетом, као и да су највеће недоумице у јавности биле око површина по којима је дозвољена вожња.
– Имали смо случај у Новом Београду где је тротинеташ возио чак 80 километара на сат, без кациге – истиче Коковић. – На пешачко-бициклистичким стазама дозвољена је брзина до 10 км/ч, на бициклистичким до 25 км/ч, а тротинет може на коловоз само ако је ограничење до 30 км/ч.
Према његовим речима, многи возачи тротинета нису свесни опасности коју представљају по себе и друге. У случајевима тешких телесних повреда, запрећене су затворске казне од једне до осам година, а за изазивање смртног исхода – од две до 12 година затвора.
Најдрастичније казне за најопасније прекршаје
За вожњу тротинетом по недозвољеној површини прописана је новчана казна од 10.000 динара. Најдрастичнија мера односи се на оне који се усуде да овим возилом изађу на ауто-пут или мото-пут – у том случају предвиђена је казна од 100.000 до 120.000 динара, уз могућност затворске казне до 30 дана.
– То је насилничка вожња и ту компромиса нема – закључује Коковић.
