Путују моје бајке, путујем и ја…
Имала сам привилегију да данас на рођендан наше Десанке Максимовић, будем део свечаног програма обележавања Дана школе у ОШ „Олга Милошевић“ у Смедеревској Паланци, и то по други пут.
Захваљујем се директору, господину Дарку Димитријевићу, на указаној части и изузетном поверењу. Његова ненаметљива, али снажна визија и преданост вредностима образовања обликују школу која се издваја, по духу, по култури, по атмосфери. То је једна од оних школа у којој се негују врлине, ненаметљиво, кроз дела наставника и успехе ученике ове школе.
Оно што сам затекла у овој школи, подсетило ме на неке од најбољих образовних установа у Европи, не по изгледу, изглед је изнад многих које сам обишла свих ових година, већ по осећају. Школа у којој се књига не доноси по задатку, већ дочекује као драги гост. Где се бајка не чита само за оцену, већ за душу.
Посебно место у том простору има школска библиотека, вођена библиотекарком која не чува књиге од хабања, већ их пушта да живе у дечјим рукама. Она негује читање као чин поверења, маште и раста, и то се осећа у сваком сегменту. Захваљујући њеној иницијативи и доследности, књиге „Јесења гозба“ и „Зимски мир“, које су у ову школу стигле још 2022. године, није остала на полици, постала је део школског живота, део програма, део дечјих гласова.
Ученици су говорили стихове из „Пролећне журбе“ и „Летње вреве“, оживели делове „Зимског мира“, и тиме ми приредили радост коју ниједна формална промоција не може да надмаши.
Да вам кажем, добар директор се не препознаје по функцији, већ по томе што су наставници и ученици саставни део његове ненаметљиве, али снажне личне визије.
Овај сусрет био је више од гостопримства, био је додир са једном школом у којој образовање има душу, а деца добијају поруку да читање није обавеза, већ привилегија.
Хвала вам што верујете у књигу. У дете. У Срећно учење и у моћ симбиозе детета, књиге и учења будућности.
Жељана Радојичић Лукић
