Мало ко зна да Свети Никола, један од највећих православних светаца и најчешћа српска крсна слава, има и свој мајски датум – 22. мај. Ипак, за разлику од 19. децембра, када се празник обележава свечано, уз славски колач, свећу, госте и трпезу, „летњи Свети Никола“ често пролази готово непримећено.
Разлог томе није у мањем значају празника, већ у дубоко укорењеној народној пракси која преферира један, „главни“ датум. У црквеном календару, више светаца празнује се два пута годишње – једном поводом смрти или живота, а други пут у част преноса моштију или неког чуда повезаног са њима.
Примери светаца са два празнична датума:
Свети Никола: 19. децембар – зимски (дан упокојења), 22. мај – летњи (пренос моштију у Бари)
Света Петка: 27. октобар – званични празник, 8. август – пренос моштију
Свети Сава: 27. јануар – главни празник, 6. мај – пренос моштију у Милешеву
Свети Јован Владимир: 22. мај и 4. јун
Иако су оба датума подједнако литургијски значајна, у народу је обичај да се само један прихвата као „права слава“.
Зашто народ више слави зимске свеце?
Историјски и социјални фактори утицали су на то да се у Србији чешће и масовније славе „зимски“ свеци:
Зима је време кућних окупљања, када се људи мање крећу и више бораве унутар дома.
Велики број зимских слава пада у време поста, што доприноси духовном доживљају празника.
Летњи месеци су резервисани за пољопривредне радове, због чега се многе славе у то време нису могле пуном мером обележити.
Током векова, народна свест се формирала око једног датума – најчешће оног зимског – који се преноси као крсна слава с колена на колено.
Славе са само једним празником:
Многи свеци у црквеном календару имају само један празнични датум:
Арханђеловдан – 21. новембар
Ђурђевдан – 6. мај (иако постоји и Ђурђиц 16. новембра, он се не слави као „летњи Ђурђевдан“)
Свети Васиљије Острошки – 12. мај
Свети Лука – 31. октобар
Свети Илија – 2. август
Да ли је „двострука слава“ грешка?
У народу се понекад чује да „не ваља“ славити Светог Николу у мају. Ипак, реч је о народном веровању, које нема потврду у званичном учењу Цркве. За оне који имају породични или лични разлог да славе 22. мај као крсну славу – то је потпуно исправно и благословено.
Црквени календар препознаје оба празника као једнако важна. Разлика постоји само у начину на који их народ доживљава и практикује.
Слава није датум – већ завет и дух
Обележавање празника, било да је у зиму или лето, није питање „правог“ дана, већ поштовања, вере и породичне традиције. И док је један датум можда масовно прихваћен, други носи подједнаку духовну вредност – за оне који га препознају као свој.
На данашњи дан, када се у црквама служи Литургија у част Светог Николе, вреди се подсетити да је сваки празник – велика светиња, без обзира на сезону у којој пада.
