Свети Сава је један од најважнијих и најцењенијих светитеља у српској православној традицији. Његова улога у историји Србије није само верска, већ и културна и образовна, због чега је постао незаобилазна фигура у животима свих Срба, посебно ђака и студената. Свети Сава није био само први архиепископ српске цркве, већ и учитељ, реформатор и оснивач образовних институција које су обликовале темеље српске просвете.
Породица и одрастање
Свети Сава, рођен као Растко Немањић, био је најмлађи син великог српског владара Стефана Немање. Одрастао је у дворском окружењу, препуном луксуза, али је од младости показивао тежњу за нечим вишим од земаљског живота. Иако је био наследник трона, Растко је убрзо напустио царство и отишао на Свету Гору, где је постао монах под именом Сава. Тај тренутак није био само лична одлука, већ чин који ће обликовати историју српске цркве и народа.
Оснивање српске цркве и реформе у образовању
Као монах, Сава је поставио темеље српске православне цркве, која је 1219. године добила аутокефалност, чиме је створена независна и самосвојна црква на Балкану. Међутим, оно што је најважнији део његове мисије јесте увођење писмености и образовања међу Србе. Наиме, Сава је био велики просветитељ. Основао је прву школу у Србији, у манастиру Студеница, и то је била кључна тачка за развој писмености и културе на овом простору. Такође, он је задужбинар и оснивач многих манастира, међу којима су најпознатији Хиландар, Студеница и Жича, у којима су се одржавали културни, образовни и духовни центри.
Свети Сава није био само духовни вођа и оснивач српске цркве, већ и неуморни борац за образовање и културни развој свога народа. Био је непоколебљив у својој посвећености просвети, али истовремено изузетно благ у свом приступу. Свети Сава је разумео да права промена не долази насилно, већ кроз образовање, стрпљење и истрајност.
Као оснивач прве школске установе у Србији, у манастиру Студеница, Свети Сава није само отварао школе – он је створио темеље система који је будућим генерацијама омогућио образовање. Но, није то био лак процес. Сава је морао да се суочи с отпорима и тешкоћама, али је био непоколебљив у томе да истера свој циљ. Његова одлучност да покрене просвету није долазила из потребе за моћи, већ из дубоког веровања да само образовани народ може поставити темеље за снажну и стабилну државу.
Иако је био строг у својим начелима, Сава није био тврд у свом понашању. Његова благост била је очигледна у његовом приступу народу, у томе како је умело и стрпљиво преносио знање, подстицао људе да читају и уче, те их мотивисао да стално теже вишем. Био је мајстор у томе да комбинује стрпљење са чврстином, и управо је та равнотежа омогућила да постигне успехе у свом просветитељском раду. Он је веровао да су мудрост и образовање темељ сваког напретка, и био је спреман да истраје у тој мисији упркос свим препрекама. Због тога је данас најпознатији по томе што је створио темеље образовања који и даље живе кроз његове манастире, школе и институције.
Ходочашћа у Свету Земљу и значај тих путовања
Поред тога што је био велики просветитељ, Свети Сава је био и ходочасник. Његово путовање у Свету Земљу, које је укључивало посете Јерусалиму и другим светим местима, било је од кључне важности за његово духовно уздизање, али и за везивање Србије са светим местима хришћанске вере. Ова ходочашћа су имала дубоко духовно значење, јер је Свети Сава тражио духовну снагу, а истовремено је учврстио позицију Србије у односу на шире хришћанске заједнице.
У Јерусалиму је, између осталог, посетио и место Христовог страдања, а његова посета Исусовом гробу остала је забележена у многим биографијама. Душан Михалек, познати водич кроз Свету Земљу, често истиче легенде о Светом Сави које су остале урезане у сећању свих ходочасника.
„Да би посетили Исусов гроб, не можете а да не прођете поред плоче миропомазања, где су Христа миропамозали. Ту и дан-данас, 2000 година касније, људи долазе да виде једно од чуда, јер се из тог камена и даље точи миро, света течност са којом су Исуса помазали. И увек кад улазим и излазим одатле, као и сав народ, увек ставим своје руке на ту плочу,“ описује Михалек своје утиске.
Легенда каже да је Свети Сава, приликом своје посете том светом месту, био дубоко потресен и „склон сузама“. Биографи Растка Немањића, Доментијан и Теодосије Хиландарц, пишу да су његове сузе падале на ту плочу миропомазања, стварајући трајни духовни траг.
„Његови биографи су убележили да је он веома много плакао, а да су његове сузе обилно падале на ту плочу миропомазања. А ја, откада сам то прочитао па до данашњег дана, кад год дођем на плочу миропомазања и протрљам своје руке по њој, поред тога што увек осетим то Исусово помазање, увек помислим и на нашег Светог Саву и на утисак да се и део тих његових суза налази у том светом миру,“ завршава Михалек своју причу.
Зашто је Свети Сава важан за ђаке и студенте?
Свети Сава је симбол просвете и напретка. За ђаке и студенте, он је узор посвећености учењу и стицању знања. Он је показао да образовање није само питање стицања владавине над светом, већ пут до унутрашње слободе и моралног уздизања. Као оснивач прве школе и просветитељ који је својим животом и делом поставио темеље српске културе, Сава је учио све нас да је знање темељ друштва, а не само привилегија, већ права сваког појединца.
Ђаци и студенти треба да се сећају Светог Саве као светитеља који је ујединио народ кроз образовање, који је подстицао народ на читање, учење и лични напредак. Његова посвећеност образовању значи да је сваки ученик, без обзира на порекло, увек могао да се уздигне кроз рад и труд. Свети Сава нам показује да образовање није само пут до памети, већ и до духовног уздизања и бољег живота.
