Апоплексија је болест означена као синдром и подразумева појаву изненадног одумирања, тј. сушење
појединих делова или целе биљке. Позната је како у прошлости , тако и данас и представља велики проблем у
производњи кајсије.Више фактора утиче на појаву сушења и до сада није утврђен главни узрок апоплексије.
Симптоми апоплексије манифестују се у виду спољашњих промена на стаблу и долази до промена у
унутрашњем ткиву. Први симптоми су видљиви после цветања., поједини листови губе тургор и увијају се ка
главном нерву. Затим долази до сушења крошње и то касније у току вегетације. Сушење може да
наступи у року од неколико дана.Понекад сушење се изводи етапно у току више година. Претходи му
хлороза лишћа или ранији завршетак вегетације. На пресеку грана или дебла захваћени сушењем уочавају се
промене у виду браон боје спроводних ткива.Ширењем обољења долази до прекида дотока сокова и
наглог сушења оштећених гранаили читавих стабала, јавља се пуцање коре, стварање рак-ране и појаве
смоле. На појаву апоплексије могу утицати фактори абиотске и биотске природе. Од биотских фактора то су
фитопатогене гљиве Мониља, Вертицилиум, Леуцостома цинцта , затим бактерије Псеудомонас сyрингае,
Xантомонас цампестрис, и фитоплазма Цандигатус Пхyтопласма прунорум. Од абиотских фактора
највећи утицај имају ниске температуре, зимска резидба, механичка оштећења , висина калемљења и
оптерећеност родом.
Сузбијање: Сузбијање апоплексије је комплексно. На првом месту треба сузбити Монилију тј.
сушење грана, гранчица и цветова, гљива која напада сво коштичаво воће. Затим, бактериозе
које треба сузбијати бакарним препаратима и то: у јесен и пред кретање вегетације. Извођење
летње резидбе смањује ризик од појаве сушења. Правилном технологијом се обезбеђује
оптимална родност кајсије, сто умањује ризик од појаве апоплексије.У годинама када кајсија
прероди у и у условима суше јавља се већи проценат сушења стабала.
Сушење кајсије
ПССС Смедерево Саветодавац: Славица Стојкић
БОНУС ВИДЕО:
