У свету данас живи око 630.000 људи који су доживели 100. рођендан, а више од половине њих налази се у само десет земаља, међу којима се Јапан издваја као апсолутни рекордер.
Које још државе предњаче и шта наука каже о тајнама екстремне дуговечности?
Људи који ове године прославе свој 100. рођендан заиста су прошли много тога. Рођени 1925. године, између два светска рата, били су сведоци свега, од открића пеницилина до појаве ТикТока.
Ипак, веома мали број људи достигне ту старост.
Према најновијим проценама Уједињених нација, широм света живи око 630.000 стогодишњака, а већина њих је у само десет земаља.
Те земље се налазе у Азији, Европи и Северној Америци и разликују се по величини, економској снази, политичком уређењу, квалитету здравствене заштите и друштвеним структурама.
Сваки пети стогодишњак, отприлике 123.000 људи, живи у Јапану, који такође има једну од највиших очекиваних дужина живота на свету: 88 година за жене и 82 за мушкарце.
Следе Сједињене Америчке Државе са око 74.000 стогодишњака, Кина (око 49.000) и Индија (38.000).
Међутим, када се број стогодишњака упореди с величином популације, САД и Кина падају на листи, док Француска, Грчка и Италија долазе ближе врху.
Јапан и даље остаје изузетак, са 100 стогодишњака на 100.000 људи, док га надмашује само Хонгконг са стопом од 133.
„Јапан је на врху свих листа“, рекла је Солвејг Канингем, професорка која води истраживања о здрављу, старењу и дуговечности при Холандском интердисциплинарном демографском институту (НИДИ), за Еуронеwс Хеалтх.
Према њеним речима, то је највероватније резултат комбинације исхране, физичке активности и здравог окружења за живот.
Прави тест, каже она, био би посматрати здравље људи који су се пре више деценија доселили у Јапан и видети да ли им старење иде једнако добро као домаћем становништву.
Шта стоји иза екстремне дуговечности?
Екстремна дуговечност већ дуго збуњује научнике и фасцинира јавност, подстичући настанак бројних књига, емисија, наслова и водича за самопомоћ.
Једно популарно објашњење је теорија о „плавим зонама“, географским подручјима у којима људи изузетно дуго живе захваљујући комбинацији здраве исхране, активног живота, чврстих социјалних веза и генетике.
Међутим, истраживачи су поставили питање да ли су ове „плаве зоне“ заиста реалне или су последица нетачних података.
Једна студија је прошле године изазвала велику пажњу јер је навела два главна разлога зашто се у неким земљама бележи велики број стогодишњака: административне грешке у матичним књигама рођених и превара у системима пензија и социјалне помоћи.
Канингем признаје да вероватно постоји одређени број „одступања у подацима“, али сматра да она не мењају ширу слику, посебно јер земље са највише стогодишњака обично имају и најдужи животни век уопште.
„Ако претпоставимо да људи у тим земљама генерално живе дуже, није изненађење да већи проценат њих дочека стоту“, каже она.
Чак и земље са нижим очекиваним животним веком могу имати изненађујуће велики број стогодишњака.
„У местима где је смртност у раној фази живота висока, они који преживе су изузетно снажни“, објашњава Канингем.
Ипак, додаје, нема никаквог „магичног рецепта“.
За сада, има више питања него одговора када је реч о екстремној дуговечности, али демографи и стручњаци за здравље сагласни су да су кључни фактори дугог и здравог живота једноставни: редовна физичка активност, здрава исхрана, приступ медицинској нези, квалитетан сан, избегавање алкохола и дувана, и управљање стресом.
„Не знам колико лично верујем у тврдње да су рибље уље, чоколада или чаша вина чудотворни за дуг живот“, закључује Канингем.
БОНУС ВИДЕО:
