Стопа незапослености у Србији сада износи 9,1 одсто и у последњих неколико година видљив је тренд њеног смањења, а основни разлог за такво кретање налази се у привредном расту и развоју наше земље, изјавио је данас директор Националне службе за запошљавање (НСЗ) Милан Боснић.
Он је за Танјуг рекао да привредна кретања која обарају стопу незапослености карактерише раст броја послодаваца и БДП-а, као и чињеница да радна места која се отварају и попуњавају више нису она из групе најбазичнијих радних места.
„Фирме које отварају страни, али и домаћи инвеститори, више нису оне које се претежно баве радно-интензивним делатностима, већ је све више фирми и инвеститора који овде долазе да се баве и пројектовањем, развојем, производњом готових производа, а не само основним сировинама, тако да је осетан и пораст стандард радника који раде у тим фирмама“, истакао је Боснић.
Када је реч о најтраженијим занимањима, то су према речима саговорника Танјуга, годинама уназад ИТ стручњаци.
Следе инжењери, правници, а велика је и потражња за мајсторима, као што су столари, зидари, керамичари, армирачи, бравари, заваривачи.
Објашњавајући шта је довело до велике потражње за њима, Боснић каже да се ради о скупу разних фактора.
„Један од њих је тај да су у једном тренутку искусни мајстори почели да одлазе у иностранство зато што су тамо могли више да зараде. Међутим, све је приметнији тренд повратка кући, зато што су се сада овде зараде знатно приближиле зарадама у земљама у које су они одлазили, а опет су овде код куће, међу својима и мањи су трошкови живота, становања и слично, тако да је све већи број људи који се враћа назад“, истакао је он.
Додао је да на потражњу за мајсторима утиче и чињеница да нема довољно младих који желе да се школују за та занимања и да уписују занатске смерове.
То се, према његовој оцени, сада показало као погрешно, зато што људи у тим пословима могу да зараде знатно изнад просечне плате и могу да бирају послове које ће да раде и где ће да раде.
Што се тиче оних других, суфицитарних занимања са којима се најдуже чека на посао то су према подацима НСЗ администратори, сарадници у култури, књиговође контисти, шивачи текстила.
„Подаци о дефицитарним занимањима и онима која најдуже чекају на посао говоре у ком правцу се развија наша привреда. За оне који се теже запошљавају Национална служба има велики број обука, едукација, преквалификација, како би им се помогло да стекну знања и вештине тражене на тржишту рада. Помоћи ћемо им и да напишу што бољи ЦВ, да се припреме за разговор за посао, како би се, када оду на разговор представили у најбољем светлу и повећали своје шансе да дођу до радног места“, рекао је он.
Нагласио је да су такве обуке бесплатне за незапослене, неки чак добијају и стипендије за обуке, а неопходно је да се људи интересују за такве програме НСЗ, да се јаве.
Тренутно је у току анкета о потребама послодаваца за занимањима, знањима и вештинама за период 20252027. године, коју је покренуло Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у сарадњи са Националном службом за запошљавање, Унијом послодаваца Србије и Привредном комором Србије.
Циљ анкете је да се добију прецизни и актуелни подаци о занимањима која недостају на тржишту рада, очекиваним променама у кадровској структури, вештинама и знањима која су неопходна привреди а на основу резултата ће се планирати мере активне политике запошљавања, а посебно обуке за тржишта рада и потребе послодаваца и други видове подршке.
Боснић каже за Танјуг да је овде реч и о промени фокуса, јер је раније Национална служба била фокусирана искључиво на незапослене, а сада је фокус на послодавцима, јер како истиче, више није проблем незапосленост већ то што привреда не може да нађе одговарајући кадар.
„Зато смо променили начин на који функционишемо и од почетка ове године смо обишли више од 70.000 послодаваца, са којима смо разговарали о томе шта су њихови планови, који су то кадрови које они не могу да нађу, која знања и вештине им фале и сада ћемо заједно са њима радити на едукацији и промоцији управо тих знања и вештина“, навео је он.
На евиденцији НСЗ у јуну је било 344.788 незапослених, за 7,0 одсто или 25.823 мање него у јуну 2024. године.
Када је реч о њиховој старосној структури, млађи од 30 година чинили су 17,7 одсто, старији од 50 година 40,5 одсто а осталих 41,8 одсто било је у старосном добу од 30 до 49 година.
Боснић указује на неповољну образовну структуру људи на евиденцији НСЗ.
„Чак 117.000 њих има незавршену или завршену само основну школу а још 87.000 има завршено до три разреда средње школе. Када то упаримо са старосном структуром и са врло ниским или непостојећим нивоом дигиталне писмености, имамо ситуацију у којој је велики број људи у структуралном проблему и они се скоро сви на евиденцији незапослених налазе дуже од две године“, нагласио је он.
Додао је да је циљ да када се обиђу сви послодавци и буде тачно знало шта се тражи у сваком региону, да се овим категоријама незапослених помогне да стекну конкретна знања и вештине како би се оспособили за обављање послова које послодавци нуде.
Говорећи о тренутним сезонским пословима, истакао је да су најзаступљенији берачи и то малина, купина, шљива и другог воћа, радници на њивама, у виноградима и на плантажама, те на сточарским и живинарским фармама.
„Оно што је негативна ствар за нашу привреду је сезоналитет угоститељских радника, када део наших угоститељских радника одлази на приморске дестинације, где могу да зараде више, тако да се онда овде ствара дефицит радника у угоститељству, најчешће конобара, кувара, бармена“, рекао је Боснић.
БОНУС ВИДЕО:
