На стаблима и гранама дрвенастих воћних врста, као и украсног дрвећа и жбунова, често се могу уочити лишајеви. Ова појава је нарочито приметна код шљиве, ораха, јабуке и крушке, посебно у запуштеним или екстензивним воћњацима.
Лишај представља специфичну заједницу алги и гљива које живе у симбиози — организми се међусобно допуњују: алге путем фотосинтезе стварају органске материје, а гљиве обезбеђују воду и минерале. Иако визуелно делују као паразити, лишајеви то нису — живе на површини биљака и не продиру у њихово ткиво, већ спадају у групу епифита.
Ипак, иако нису паразити, лишајеви могу индиректно утицати на смањење виталности биљке, али и представљати погодну основу за насељавање штеточина. Њихово присуство на млађим стаблима сигнализира слабу кондицију воћака, често узроковану неповољним условима животне средине.
Научно је познато више од 15.000 врста лишајева, а због осетљивости на загађење, они се сматрају добрим биоиндикаторима — неће се развити у срединама са загађеним ваздухом или присуством токсичних материја. Због тога се лишајеви ретко јављају у интензивним засадима, где се редовно користе фунгициди, посебно они на бази бакра.
Примена бакарних фунгицида у касној зими или на почетку вегетације успешно сузбија лишајеве. Остале хемијске мере нису неопходне.
Поједине врсте лишајева, попут Usnea spp., могу имати декоративну вредност, те су честа појава на украсним дрвенастим врстама у домаћинствима.
Најчешће врсте које се јављају на плодовима су: Evernia prunastri на шљиви и Xanthoria parietina на ораху.
Стручни савет: Славица Стојкић
БОНУС ВИДЕО:
