Због недостатка падавина и високих температура, чак 85 одсто река је на биолошком минимуму, а поједине су већ потпуно пресушиле, упозорава Јелена Јеринић, шефица Одсека за хидролошке прогнозе Републичког хидрометеоролошког завода.Све дужи и учесталији периоди без падавина, уз високе температуре, довели су до драматичног пада водостаја у Србији. Према речима Јелене Јеринић, шефице Одсека за хидролошке прогнозе Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), тренутно је чак 85 одсто река у земљи на биолошком минимуму, а неке су већ у потпуности пресушиле.
„Мале реке у појединим крајевима већ су пресушиле. Неке ће тек пресушити, као што је случај са Јесеницом, а неке бележе нови историјски минимум, попут Велике Мораве код Варварина“, наводи Јеринићева.
Велике реке тренутно стабилне — Сава и Морава критичне за пловидбу
Према речима Јелене Јеринић из РХМЗ-а, водостаји великих река у Србији су тренутно у границама прихватљивог, упркос дуготрајним сушним периодима.
„Када је реч о већим рекама, можемо бити релативно задовољни с обзиром на све околности. Водостаји су у домену средње ниских до средњих вредности, изузев Велике Мораве, која је већ неколико месеци на ниском нивоу. Оно што је важно — пловидба нигде није обустављена“, истакла је Јеринићева.
Ипак, поједине деонице и даље представљају критичне тачке за речни саобраћај, посебно за мања пловила.
„Критична је Морава због малих пловила која њом плове, као и Сава узводно од Београда, где су пловидбени нивои изузетно ниски“, нагласила је Јеринићева.
Објашњава да стабилност водостаја великих река у великој мери зависи од дотока из иностранства, односно од падавина у Европи.
„Захваљујући падавинама на извориштима великих река, тренутна ситуација је релативно повољна. Нигде није обустављена пловидба“, додаје она.
Термоелектране зависе од водостаја – Ђердап у бољој позицији
Хидролошка ситуација у Србији директно утиче и на производњу електричне енергије у хидроелектранама, посебно у летњим месецима када је потрошња висока.
„Хидроелектрана Ђердап имала је корист од пораста водостаја Дунава током претходних месеци, па је тренутни проток око 3.500 кубика у секунди, што омогућава стабилну производњу струје“, навела је Јелена Јеринић из РХМЗ-а.
Међутим, неке друге електране се суочавају с изазовима.
„За разлику од Ђердапа, хидроелектране у Бајиној Башти и Зворнику имају проблема, јер је водостај на Сави веома низак“, упозорава Јеринићева.
Без већих падавина на видику
Иако је најављена промена времена, у наредним данима не очекују се значајније падавине, упозоравају из РХМЗ-а.
„Потребан нам је јак циклон са великом количином падавина — најмање од 100 до 200 литара по метру квадратном, и то у континуитету од неколико дана. Тек тада би се могли напунити земљишни резервоари и покренути оживљавање сливова“, објашњава Јеринићева.
Надзор 24 сата дневно
Све хидролошке службе налазе се на терену и спроводе континуирано праћење стања на рекама, наглашавају из Завода.
„У оваквим ситуацијама активирамо појачан надзор. Праћење водостаја траје 24 сата дневно, а све информације се редовно размењују између служби“, закључила је Јеринићева.
Јун 2025. године апсолутни „рекордер“
РХМЗ је раније објавио да је јун 2025. године најсушнији период откако се врше мерења.
„Период од јуна до августа постаје сушнији, а климатски максимум падавина помера се ка ранијим месецима. Иако из године у годину могу постојати веће или мање разлике, тенденција је таква да је јун све сушнији, заједно са јулом и августом“, додаје.
Седам од десет најсушнијих месеци јун од 1951. до 2025. године десили су се од 2000. наовамо с тим што је овај апсолутно рекордан уз мањак падавина од скоро 80 мм у односу на нормалу (1991-2020).
мондо/РТС
БОНУС ВИДЕО:
