Нови начини заштите климе и животне средине у Немачкој и Европи: Ова серија говори о пројектима и људима који раде на еколошки одрживом развоју. Данас вам нудимо чланак на тему смртних случајева повезаних са врућином.
Најроби (дпа) – Топлотни таласи у Европи и другде показали су да су такви екстремни услови посебно опасни за старије особе. Према извештају Програма Уједињених нација за животну средину (УНЕП), годишњи број смртних случајева повезаних са врућином међу старијим особама повећао се за око 85 одсто од 1990-их.
Заједно са поплавама, топлотни таласи су међу најчешћим и најсмртоноснијим последицама климатских промена, рекла је извршна директорка УНЕП-а Ингер Андерсен. „Морамо бити спремни на ризике које ови утицаји представљају, посебно за најрањивије у друштву, укључујући старије особе.“
Процењује се да је смртних случајева било око 85 одсто више
Старије особе, посебно оне са постојећим здравственим проблемима или које су крхке или имају ограничену покретљивост, посебно су склоне здравственим проблемима повезаним са врућином, укључујући респираторне, кардиоваскуларне и метаболичке проблеме, наводи се у извештају. Стопе смртности су такође веће у овој групи.
Поред тога, густо изграђени градови постају посебно врући током топлотних таласа, посебно тамо где нема зелених површина које би уравнотежиле температуру. Истовремено, све више људи се сели у урбана подручја. Према извештају УНЕП-а, око 57 процената светске популације тренутно живи у градовима, а очекује се да ће се тај број повећати на 68 процената до 2050. године.
Удео старијих градских становника такође стално расте, а многи желе да живе у граду из разлога који укључују приступ бољој здравственој заштити, друштвеним активностима и поузданом јавном превозу.
Висока влажност ваздуха као додатни фактор ризика
Здравствени ризици се такође повећавају са повећањем влажности, што ограничава способност тела да се хлади знојењем. Према извештају УНЕП-а, топлотни таласи са високом влажношћу су већ све чешћи у ниским тропским регионима Индије, Пакистана и источне Кине, као и у Персијском заливу.
Како се истиче у извештају УНЕП-а, не само топлотни таласи већ и други екстремни временски догађаји представљају већи ризик за старије особе него за друштво у целини. Један пример је ураган Катрина у Њу Орлеансу 2005. године. Тада је 75 одсто погинулих било старије од 60 година, иако је само 16 одсто погођеног становништва припадало овој старосној групи. Поред физичких ограничења, већи удео смртних случајева могао би бити повезан са социјалним и економским неједнакостима, такође се наводи у извештају.
Предлози за решавање проблема
Према извештају, боље урбанистичко планирање може ограничити ефекат градског топлотног острва и тиме смањити болести и смртне случајеве повезане са топлотом. То се може постићи првенствено повећањем количине зелених површина, водених површина и коридора за циркулацију ваздуха.
Предвиђања УНЕП-а поткрепљују резултати студије међународног тима научника о ефектима топлотног таласа у 12 великих европских градова крајем јуна. Према речима научника, 88 одсто смртних случајева регистрованих између краја јуна и почетка јула догодило се у старосној групи старијих од 65 година.
Према студији, Европа је континент где је загревање најинтензивније лети. У лето 2022. године, више од 60.000 људи је умрло од врућине, од којих је половина, према студији, била жртва климатских промена. У 2023. години, 47.000 људи је умрло од врућине.
БОНУС ВИДЕО:
