Ако сте помислили да ћу анализирати једну врло добру песму изврсног Оливера Драгојевића, у заблуди сте већ на почетку текста. Такође, ако сте у мислима да ћу писати о мушко женским односима, а менталитет ми не дозвољава да идем у другу страну, опет газите криве стазе. Љубав, као оличење блискости, има толико дубоке трагове да их само требамо открити. Но, у свој својој лењости, немарности, а зашто не признати и у тешкој форми кукавичлука, прећуткујемо оно што бисмо требали чувати и неговати, љубав у разним облицима.
Било ми је веома тешко да се вежем за било коју нумеру и било који бенд, да бих провукао оно што следи доле, тако да сам одустао од те намере, без да вас слуђујем са непотребним стварима, како бих прогурао властиту намеру да припишем нешто себи, а што нема везе са истим. Проблеми са самим собом увек откривају и ону другу нашу страну.
Летовање као летовање, мање више увек исто, само се цене мењају. Никада на доле. Не, нећу вам писати о томе да ми је већ на Тари конобар за две кафе украо 50 центи, о наплати есцајга у ресторанима под именом Обавезан Кувер, о кугли просечног квалитета од 3 еура, или три обавезујуће мале кугле за 6 еура, о точеном пиву за 5 еура, јер све се то наплаћивало уз осмех продаваца, све до 40 еура за пар лежаљки, на сасвим обичним, простим, градским плажама.
ШТЕДАЊА У ДИНАРИМА ИЛИ ЕВРИМА‘Уосталом, на летовања се иде из више разлога, да будете виђени и видите друге, покажете своје згодно тело или набрекле бицепсе урађених пролетос у теретани, неко из обести и вишка пара, али има оних који иду и из преке потребе. Поготово када је реч о деци. Углавном млади родитељи, пуни лажног самопуздања, са већ благо ураслим првим борама изниклих од таложених стресова, у хтењу да покажу своју моћ бар пред неким, а незаинтересовани аудиторијум на морској плажи је Богомдан за ту сврху. Да се разумемо, сва мала деца су размажена, али ово је 21. век, не деветнаести. Зато никако нисам могао схватити зашто млада мајка „праши“ дечачића од неких пет година, или зашто отац виче бесомучно на кћеркицу приближних година. Деца весела, немирна, наравно да им је поприлично досадно на плажи, а родитељи им уводе васпитне мере, између осталих и у забрани телефона. А онда очекују од те исте деце да њих гледају како они нон стоп нешто чачкају око тих истих мобилних телефона. Но, ова сторија није ни о њима, једноставно, не заслужују их.
Данима сам на плажи из прикрајка посматрао једну нашу породицу, отац, мајка и два дечака, како између њих влада невероватна складност и оданост. Мајка и отац у најбољим годинама, витки и лепи, старији дечак тинејџер од око 16 година и млађи дечак, отприлике десетак година. Леп, увек насмејан, али, док пишем већ се јежим, параплегичар, не може ходати, придржавају га док седи, уносе га у воду…
СЛАВА ЦРКВЕ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИПосматрам његовог оца, колико несебичне љубави улаже док носи дечака по плажи, улази с њим у воду, без да му се на челу и у очима види било какав напор, нема клетве на његовим уснама. Породица толико делује компактно, уједињена у властитом начину живљења, да одавно нисам видео толико блискости између људи, али и толико некакве тихе скромности. Старији син, зрачи добротом и изузетним васпитањем, а сви су толико ненаметљиви да као да желе да било коме не сметају, да проведу тих пар сати на сунчаној плажи у својој надахнутој самоћи и отежаном живљењу. Боже, како бирам речим да не станем овим људима на сен…
Из мисли ме трга мајка која наставља да малишана од пет година руком васпитава на плажи, нервозно и неартикулисано му саопштавајући колико је неваљао. Да, и даље мислим да су деца добра, а да, ми одрасли, у свом свом магновењу животних прилика, одавно нисмо подобни себи, почев од аутора овога текста, до онога ко ово ишчитава, јер да је имао шта паметније радити, посветити се малишанима или вољеној особи,не би изабрао „блејање“ по порталима.
Ипак, да ли на срећу или жалост, тешко је определити, има и оних других. Баш они враћају веру у љубав, породицу и све оно што их прати. Подсетивши шта је љубав, подсећају и на сврху постојања самог људског бића.
Морао сам ово написати, ваш
Миодраг Марковић.
БОНУС ВИДЕО:
