Дан када се Мајка Божија вазнела на небеса један је од највећих, најважнијих и најпоштованијих празника у целом хришћанском свету. Велика Госпојина, Успење Пресвете Богородице, у Србији се слави 28. августа и представља успомену на тренутак када је Девица Марија окончала свој овоземаљски живот и предала дух у руке Спаситеља.
Марија, мајка Исусова, сматра се највећом светицом. Иако њен живот после Христовог распећа није описан у Библији, и њено име из Новог Завета нестаје након његовог васкрснућа, верује се да је отишла у Јерусалим, где је преминула у 60. или 72. години, и вазнела се на небо. Њен тихи одлазак у вечност, у загрљај сина свог, у хришћанству се обележава као Успење Пресвете Богородице, односно Велика Госпојина.
Догађаји везани за Богородичин каснији живот и упокојење нису сачувани у канонским јеванђељима, већ у апокрифном спису „Дела Јованова“. „Пресвета Девица Марија, посредница нашег спасења, поживела је још доста дуго после вазнесења сина свог. Док је умирао на крсту, Исус Христос на чување ју је предао Светом Јовану Богослову.“
Успење Пресвете Богородице
„У његовом дому, на Сиону, живела је она у непрестаној молитви, ишчекујући дан када ће отићи сину свом. Често је походила сва она места која су подсећала на велике догађаје и његова велика дела. Молитвама, саветима и трпељивошћу помагала је апостолима у ширењу Божје речи. Најдуже времена проводила је на Маслиновој Гори, молећи Бога да је што пре узме себи.“
„И тако једном, док се Богородица молила, јави јој се архангел Гаврило и наговести јој да ће кроз три дана да се упокоји, чему се веома обрадовала. Пожелела је да пре упокојења још једном види све апостоле, и жеља јој би испуњена. Ношени крилима анђела и на облацима, скупише се апостоли да последњи пут заблагодаре овој Мајци над мајкама.“
„Опростивши се од њих, Она предаде свој дух Богу. Сам Спаситељ сишао је са Небеса и узео њену новорођену душу, а три дана касније је и телесно узнета. Ковчег са моштима уз пратњу мноштва хришћана пренет је у Гетсимански врт, у гробницу њених родитеља, Светих Јоакима и Ане.“
ПАЛАНАЧКИ КУД-ови ГОША И АБРАШЕВИЋГроб у стени на обронцима Маслинове горе
„Док су га носили кроз град, из ковчега се непрестано ширио благ и угодан мирис. Један од јеврејских свештеника, Јефоније, дрзну се, те рукама дохвати одар, али му у том тренутку анђео господњи огњеним мачем одсече обе руке, те он поверова у Христа, покаја се, и оне му се повратише.“
Богородичин гроб налази се у стени цркве у Гетсиманији, посвећеној њеном Успењу, у подножју западне падине брдовитог венца познатог као Маслинова гора, у Јерусалиму. Данас је једно од највећих хришћанских светилишта.
Успење Пресвете Богородице, Велика Госпојина (у западним црквама Велика Госпа, која се слави 15. августа), као свети дан је установљено 528. године по жељи цара Маврикија, који је тог датума победио Персијанце. Најстарије сведочанство о овом празнику налази се у беседи јерусалимског патријарха Модеста из 7. столећа.
Обичаји и веровања за Велику Госпојину
Време између Велике и Мале Госпојине (Рођење Пресвете Богородице, 21. септембра) назива се међудневница, и верује се да је тај период најбољи за скупљање плодова и лековитог биља, јер тада имају посебна својства. Беру се боровнице и лековите траве, које ће донети здравље и благостање свима у дому.
Сви обичаји за Велику Госпојину везују се за воду и босиљак који се сматра божијом биљком. Зато, према народном веровању, у јело треба ставити мало босиљка и послужити га укућанима, да би их Мајка Божија чувала од зла.
Пресвета Богородица је заштитница жена, мајки и болесних. Некада су на Велику Госпојину многи болесници одвођени на изворе лековите воде да се умију, како би чудесно оздравили. Сматра се и да су јаја прикупљена у овом периоду најквалитетнија и да дуго остају свежа.
Празник омиљен у српском народу
Хришћанска црква слави Богородицу на разне начине и разичитим поводима. Пет великих празника обележава успомену на догађаје из живота Мајке Исусове, као и на све оно што се везује за њено име – покров, полагање појаса, чудотворне иконе, дани избављења појединих градова…
Богородични велики празници су Рођење/Мала Госпојина (21. септембар), Ваведење (4. децембар), Благовести (7. април), Сретење (15. фебруар), и Успеније/Велика Госпојина (28. август).
На Велику Госпојину жене поштују велики број обичаја који се односе на обављање послова у кући и око ње. Будући да је реч о црвеном слову, на тај дан се игла не узима у руке, не пере се веш, не сређује се дом, не везе се и не шије, и тако даље.
Колико је овај празник омиљен у српском народу говори и чињеница да је црква манастира Студеница посвећена управо Успењу Пресвете Богородице, и да је један од најлепших приказа тог светог тренутка фреска која се налази у Сопоћанима.
Велика Госпојина обележава се са изузетним поштовањем, а део славља су и вашари који се организују у бројним местима широм Србије и региона. Такође, тог датума, 28. августа, завршава се велики Госпојински пост.
(Блиц Жена)
БОНУС ВИДЕО:
