Откупна цена млека је у просеку испод 50 динара по литру, док је произвођачка цена око 60 динара.
Раписан је Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на премију за млеко за трећи квартал 2025. године. Као што је познато, захтеви се подносе у периоду од 1. до 31. октобра 2025. године искључиво електронским путем, преко платформе еАграр, односно портала еПодстицаји.
Право на премију за млеко остварује правно лице, предузетник и физичко лице – носилац породичног пољопривредног газдинства, под условом да је пре подношења захтева по овом Јавном позиву у Регистру пољопривредних газдинстава извршена обнова регистрације за 2025. годину.
Потпредседник удружења „Наше млеко” Слободан Бркић истиче да ће пољопривредници овим новцем надоместити произвођачку цену млека, што не би требало да буде тако јер би премија требало да се искористи за унапређење производње.
Према његовим речима, откупна цена млека је у просеку испод 50 динара по литру, док је произвођачка цена око 60 динара.
– Пре две године ми смо имали откупну цену од 70 динара по литру. Цена мог млека, на производњу од 220.000-230.000 литара годишње је 55 динара, док је просечна испод 50 динара. Произвођачка цена мења се из дана у дан. Само ове године концентрат је поскупео два пута, суша је урадила своје, тако да ми данас можемо рећи да је произвођачка цена око 60 динара, а за три дана може да буде и 63. Сада имамо и поскупљење струје, које ће у наредном периоду довести до додатних поскупљења. Питање је шта ће бити са нафтом, горивом… – каже Бркић и додаје да је стање у производњи млека све лошије.
Он наводи да су произвођачи свесни да немају довољно млека за домаће тржиште, али истиче да је проблем и неконтролисани увоз, због ког је дошло до пада откупне цене млека.
– Држава је издвојила 19 динара премије, али је са увозничким лобијем и падом откупне цене све то обесмишљено, тако да буквално ту премију за унапређење производње немамо јер њоме покривамо трошкове производње – закључује Бркић.
Како би уредила овај део тржишта, држава је увела јасније декларисање производа од млека. Наиме, Влада Србије је крајем маја донела Уредбу о додатним захтевима за стављање на тржиште производа који садрже палмино уље, палмину маст, односно друга биљна уља и масти, којом се утврђују паковање, декларисање, рекламирање и поступак означавања.
Већ од 1. августа, када је уредбу ступила на снагу, потрошачи су у продавницама могли видети производе обележене троуглом жуте боје који у средини садржи знак узвика црвене боје, уз натпис – „није 100 одсто млечни производ, садржи палмино уље, односно друга биљна уља“.
То важи за све производе од млека као што су сир, сурутка, павлака, пастеризовано млеко, протеини млека, маслац, али и за пекарске и посластичарске производе попут пуњеног пецива, бурека, пита, лиснатог теста и колача. Такође, важи и за различите маргаринске и друге намазе и њихове сродне производе. Сви они морају да имају јасну ознаку уколико садрже палмино уље, палмину маст, односно друга биљна уља и масти са млечном компонентом.
БОНУС ВИДЕО:
НАЈСТАРИЈИ СИР на свету пронађен у Кини!
Најстарији комад сира на свету пронађен је у Кини, сир је био положен преко врата мумије. Најстарији сир пронађен је на гробљу Сјаохе у Синђангу, у Кини, ….
током ископавања 2003. године, где је супстанца (сир) била пребачена преко врата мумифициране младе жене, како смо написали.
Иако је у то време изгледао као комад накита, научници су сада рекли да су идентификовали узорак као најстарији комад сира на свету.
Киаомеи Фу, палеогенетичар са Кинеске академије наука у Пекингу, рекао је за Скајову партнерску мрежу НБЦ Неwс: „Обични сир је мекан. Ово није. Сада је постао заиста сув, густа и тврда прашина.“
Она је објаснила да је приликом ексхумације ковчега у којој је била женска мумија, утврђено да је добро очуван због суве климе у пустињи Таримског басена.
Иако је производња сира дуго описана у историји, истраживачи су у студији, објављеној у часопису Целл, написали да је „историја ферментисаних млечних производа у великој мери изгубљена у антици“.
Говорец́и за НБЦ Неwс, госпођа Фу је рекла да су она и њен тим узели узорке из три гробнице на гробљу Сјаохе и обрадили ДНК како би пратили еволуцију бактерија током хиљада година.
Узорци су тада идентификовани као кефир сир, направљен ферментацијом млека коришц́ењем кефирних зрна, а било је и доказа о употреби козјег и крављег млека извештава Скy неwс.
У свом истраживању, тим је рекао да употреба сира на кефиру показује како је становништво из бронзаног доба међусобно деловало и како су људи Сјаохе – за које се знало да су генетски нетолерантни на лактозу – конзумирали млечне производе пре ере пастеризације и хлађења.
Они су написали: „Ови узорци сира кефира стари 3.500 година су међу ретким остацима млека који су сачувани више од 3.000 година и произведени су од стране популације Сјаохе из бронзаног доба – популације која има мешовите стилове живота и технике.“
Међутим, на питање НБЦ-а да ли је сир јестив и да ли би га пробала, госпођа Фу је рекла „нема шансе“.
Извор: Занимљивостидана.цом
