Ученици Паланачке гимназије настављају да нижу успехе! На Републичком фестивалу у рецитовању „Рецитационица“, који је одржан у Јагодини, наступили су Нина Атанасковић (II-2) и Иван Јордановић (III-1), који су право учешћа стекли након успешног пласмана на онлајн такмичењу.
Нина је извела песму „Исповест глумице“ ауторке Елизабете Георгијев, док се Иван представио песмом „Мирославу Мики Антићу у спомен“ Бранислава Петровића.
Конкуренција је била изузетно јака, јер у свакој категорији наступа само десет најбољих рецитатора који прођу селекцију. Поред наших ученика, учесници су били и средњошколци из Београда, Владичиног Хана, Трстеника, Сарајева, Смедерева и Шапца.
Посебне честитке упућујемо Ивану Јордановићу, који је освојио треће место и тако још једном потврдио свој таленат и љубав према поезији.
Захвалност и честитке припадају и професорки Ивани Лукић, ментору наших рецитатора, на подршци и вођењу ученика ка овом успеху.
БОНУС ВИДЕО:
Британац тврди да две године не спава!
Оливер Алвис (32), некада машиновођа и власник пространог стана са четири собе, водио је сасвим нормалан живот све до једне ноћи када једноставно није могао да заспи.
Оно што је испрва изгледало као обична несаница, претворило се у двогодишњу агонију због које, како каже, живот више и нема смисла.
„Није то само мањак сна, него потпуно одсуство сна. Никада не осетим поспаност. Дани прелазе у ноћи, а ја и даље остајем будан. То је мучење које исцрпљује и тело и дух.“ казао је у интервујуу.
Према његовим речима, последње две године осећа као да му тело гори изнутра.
Мишићи и кости су му стално болни, очи му „као да се топе из лобање“, а притисак у глави готово је неиздржив.
Због исцрпљености му се пореметио и вид, тешко хода право, а пробава му је потпуно нарушена.
Оливер признаје да је изгубио готово све што је имао.
Продао је стан, преселио се код мајке и потрошио читаво богатство на путовања широм света од Индије и Италије до Турске и Колумбије. А све у покушају да пронађе лек.
Испробао је разне терапије, лекове па чак и халуциногене биљке, али ништа му није донело сан за којим чезне.
„Завидим бескућницима који спавају на праговима радњи. Мењао бих се с њима, само да могу да заспим макар на тренутак,“ прича Оливер за ДаилyМаил.
Неки лекари су га стављали и на јаке седативе, али чак ни тада није могао да утону у сан.
Сада, без решења и без наде, моли научнике и лекаре широм света да покушају да му помогну.
Његова прича изазвала је бурне реакције на интернету. Једни му верују, док други тврде да је биолошки немогуће издржати без сна две године.!
Научни подаци о људима су оскудни због етичких разлога, али експерименти на животињама показују да пси умиру после 17 дана без сна, а пацови за 32 дана.
Постоји и теорија да Оливер можда пати од тзв. парадоксалне несанице – стања у којем човек мисли да је будан, иако мозак заправо улази у плитке фазе сна.
Ипак, чак и ако је то случај, Оливер тврди да му је осећај исти – као да није спавао годинама.
Извор: Занимљивостидана.цом
