Посланици Скупштине Србије усвојили су данас измене Закона о јединственом бирачком списку који предвиђа увођење комисије која ће имати задатак и овлашћења да ревидира Јединствени бирачки списак.
Од 170 присутних посланика, „за“ је гласало 133, „против“ 26, док је уздржаних било 11.
Измене Закона резултат су парламентарног дијалога о унапређењу изборних услова који је започет у априлу 2024. године на основу извештаја посматрачких мисија ОЕБС и ОДИХР о посматрању избора у Србији.
Како се наводи у образложењу измена тог закона, дијалог је вођен у складу са првом приоритетном препоруком ОДИХР из Коначног извештаја о ванредним парламентарним изборима одржаним 17. децембра 2023. године.
Изменама Закона, на предлог опозиционих посланика, предвиђа се формирање комисије која ће се бавити ревизијом Јединственог бирачког списка (ЈБС).
„Предлогом закона се предлаже успостављање сталне комисије са задатком да обавља периодичне ревизије Јединственог бирачког списка, што укључује и утврђивање чињеничног стања о управљању, вођењу и тачности ЈБС и контролисање поступка његовог ажурирања, а све у циљу унапређења тачности, али и транспарентности и поверења грађана у ЈБС“, наводи се у образложењу.
Како се додаје, ревизију бирачког списка обавља Комисија за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка, а у вршењу овлашћења доноси одлуке, подноси захтеве, издаје налоге, даје мишљења и доноси извештаје.
Комисија је, како се наводи, самостално и независно тело које чини десет чланова и њихови заменици које именује Народна скупштина, од чега се осам чланова и њихови заменици именују на предлог посланичких група, док се два члана и њихови заменици именују на предлог удружења која су од стране Републичке изборне комисије добила овлашћења за посматрање најмање три изборна поступка.
Комисија је објавила и најмање три извештаја о налазима посматрања тих изборних поступака, за шта су тренутно задужене ЦРТА и Цесид.
Чланове комисије предлажу пет највећих посланичких група у Народној скупштини које су део парламентарне већине, а три највеће опозиционе посланичке групе предлажу свака по једног члана и једног заменика члана Комисије.
Предлог измена закона има за циљ да унапреди поверење грађана у ЈБС и кроз уношење законских одредби о доступности података у ЈБС-у како најширој јавности, тако и политичким субјектима који учествују на изборима и домаћим посматрачима изборног процеса, што је у складу са препорукама ОДИХР-а.
Измене закона предложио је посланик СНС Угљеша Мрдић који је прво Одбору за уставна питања и законодавство доставио унапређену верзију свог предлога, измењену у циљу додатног приближавања предлогу Удружења ЦРТА.
Пре него што су се измене нашле пред одборницима, Одбор је организовао четири јавна слушања посвећена разматрању предлога, а након њих и коментара ОДИХР-а, Мрдић је Одбору за уставна питања и законодавство, односно њеној Радној групи за унапређење изборног процеса у више наврата достављао допуњене верзије предлоге који су били ревидирани и унапређени у складу са мишљењима ОДИХР-а.
Коначан текст закона са изменама проистекао је из последњег предлога народног посланика Угљеше Мрдића од 14. октобра 2025. године, који је истог дана био достављен свим посланичким групама, удружењима ЦРТА, Цесид и Транспарентност Србија.
Танјуг
ЗАНИМЉИВОСТИ: КАКО ЈЕ ОСКАР ДОБИО ИМЕ? Ко је кумовао најпознатијој ФИЛМСКОЈ НАГРАДИ
Пред нама је најважнија и најгламурознија холивудска ноћ – додела Оскара, 97. по реду. Увертира нас, већ традиционално, очекује на црвеном тепиху, а после дефилеа филмских звезда и њихових креација сазнаћемо и ко ће се вратити кући са „златним дечаком“. У то име, неколико занимљивости о њему…
За почетак, да ли сте знали да право име највећег филмског признања, које се додељује од 1929. године, заправо гласи „Academy of Awards of Merit“, награда Академије за заслуге? Не зна се тачно како је добило надимак Оскар, али, ако је веровати најпопуларнијој теорији, за све је крива госпођа Маргарет Херик.
Каријеру у Америчкој академији филмских уметности и наука почела је као библиотекарка, да би касније постала један од извршних директора. Случајно је рекла да је статуета (витез са мачем у арт деко стилу) подсећа на њеног ујака Оскара. Et voila! Но, многи сматрају да је ујка Оскар само холивудска фантазија.
Назив је први пут поменут у једној колумни из 1934, када је критичар Сидни Сколски писао о Кетрин Хепберн после проглашења за најбољу глумицу у остварењу „Јутарња слава“ Постоји, међутим, и „случај Бет Дејвис“. У својој аутобиографији филмска дива је тврдила да је заправо она била Оскарова кума, јер је, 1936. године када је освојила признање, прокоментарисала како је статуа подсећа на њеног мужа чије је друго име било, погађате, Оскар.
Надимак је званично усвојен 1939. године, а оно чувено „And the Oscar goes to…“ први пут се на сцени чуло 29. фебруара 1940, када је филм над филмовима „Прохујало са вихором“ освојио девет „златних дечака“ и ушао у легенду.
Кетрин Хепберн и даље је апсолутна рекордерка са четири Оскара, и све их је добила у категорији за најбољу глумицу. Није се појавила ни на једној додели, јер се чврсто држала става да „њој награде ништа не значе“. Само једном је дошла на церемонију, 1974. године, да уручи специјално признање продуценту и њеном пријатељу Лоренсу Вајнгартену. На сцену се попела право из своје баште, у радном оделу које, како је рекла, није стигла да очисти. Био је то историјски моменат.
У мушкој екипи рекорд држи Клинт Иствуд са такође четири Оскара, али ниједног није освојио за глуму: два за режију, два за најбољи филм.
Винсент Минели, његова супруга Џуди Гарланд и ћерка Лајза чланови су најјаче „оскаровске“ породице – сви имају по једну позлаћену статуу.
Не заборавимо и највећег победника.
Волт Дизни је best of the best са чак 22 регуларна Оскара и четири почасна. У коначни биланс није урачунато седам Оскарчића који су му као штос уручени са главним за „Снежану и седам патуљака“.
Открићемо вам и од чега су направљени кипови. Данас у себи носе легуру звану британијум, мешавину калаја, антимона и бакра. Статуа је прекривена чистим, 24-каратним златом. Оне прве, уручена на церемонији 1929. године у хотелу „Холивуд Рузвелт“, биле су од позлаћене бронзе. Током Другог светског рата, због оскудице материјала, израђивале су се од гипса. Интересантно је да се сва четири Оскара Кетрин Хепберн разликују – не само по материјалу, јер је један бронзани, већ и по величини.
Колико кошта Оскар?
Оригиналну статуу је, иначе, дизајнирао британски уметник Џорџ Стенли. Касније је преобликована, а карактеристичан изглед добила је под надзором чувеног продуцента Сесила Де Мила. Након обликовања у калупу, кипови се пажљиво полирају и чекају победнике. После проглашења додају се завршни детаљи – име добитника и година доделе.
Да би се направило 50 кипића потребно је три месеца. А колико кошта израда Оскара? Вероватно ћете се изненадити – око 400 долара. Закључно са прошлом годином, додељено је укупно 3.140 статуета. Вечерас ће се број повећати за 23, колико има категорија.
Жена.Блиц
