Kada sunce tiho zajezdi iza tmine i svojim dugim, tankim zracima poslednji put nežno prebira po
krošnjama drveća, težeći umirujućim snovima i ugodnim rečima za laku noć, zapitate li se koliko
dece ode u snove bez šolje mleka, majčinog poljupca i očevog milovanja po kosi. Mnogima je i
to poslednji put. Svet se odavno pretvorio u jednu avliju, bez katarze i samilosti, svodeći svoju
fukcionalnost na profit i besramni statistički podatak. Naši mikrosvetovi nisu ništa drugačiji,
samo što su nam plića blatnjava dvorišta, ali su i dalje u toj skoncentrisanoj životnoj kaljuzi na
razvalini vekova, misli ostale okamenjene u dalekoj prošlosti i zaluđivavanja u današnjosti.
Futuristička proklamovana obećanja su samo još jedan niz mrtvih slika na živoj reči. Oslikati
istu, raspaljenim notama, želeći osvanuti u nekom novom svemiru, svoj avanturistički doprinos
dao je i Nenad Marić na način umetnika koji ordinira muzikom u svom izvaljanom spevu na
jedan pristrastan, no razuman način. Njegova intima prožeta kroz stihove ima samo jedan cilj:
razbuditi uspavane, ožariti nihiliste i ponuditi želju tromima da već jednom potrče kroz vlastiti
život.
Dugoočekivani album se konačno pojavio i to kao dupli cd album. U svom konačnom
opredeljenju album sadrži 24 numere, sa po 12 songova na svakom disku. Raduje me obećanje
autora da će na jesen izaći i dupli vinil, prema kojima, inače, gajim ona prava muzička osećanja
iz razloga što sam sve ove godine ostao analogni tip. Takođe me osobito veseli što je na
samom albumu veoma studiozno rađeno, što su svirali tzv. Živi ljudi, ne mašine potpomognute
računarskim alatima, tako da i ovu priliku koristim da svoje viđenje iznesem kao običan
pripadnik ljudskog roda o istim savremenicima koji su čvrsto zagrizli da isteraju to što su i želeli.
Njegove numere nemaju nikakve veze sa bilo kakvim politikanstvom, pomodarstvom, ne
svrstavajući se na bilo koju stranu, hoteći samo da nas natera da mislimo svojom glavom, svet
osmatramo vlastitim očima i našim nogama gazimo po životnim stazama, da budemo ono što
zaista i jesmo, a ne ono što od nas neko drugi stvara. Ne mogu se oteti utisku da je i sam
razočaran, ali i ako malo bolje se zagleda u okvire Avlije videće da su mnoge tarabe popadale,
a da je čitav niz istruleo i samo čeka da skonča svoj vek.
Album otvara numera već dobro poznata, Dobro Jutro Ljudi, a zatvara tema Prazno Veče.
Sledeća numera na prvom disku je tema Stranac. Nežna tvorevina, malo melanholična tema,
prelep sklad klavira i duvačkih instrumenata, kako izgleda kada laži preliju čašu smisla, kakav je
osećaj biti stranac u vlastitim cipelama, to je suština besmisla. Lagano, ali sigurno Kralj Čačka
nas uvlači u trominutnu temu, nagoveštavajući u kom smeru teku stihovi i muzika dalje. Kako je
tužno na svojoj zemlji ostati sam. Zatim sledi numera Dan Za Noć, vesela rokabili tema, sa
veoma atraktivnim središnjim delom gde je sjajan solo nastup trube.
Tema Gradovi u vrtlogu kabaretske muzike grade se veseli momenti numere, umerenog ritma,
daje sopstveno viđenje pojma grada i šta isti čini velikim, a to svakako nisu zidine i mnoštvo
ljudi.U trećem delu numere perfektan okršaj solo gitare odaje neskriveno bluz raspoloženje.
Zanimljiva petominutna epizoda. U Svoj Rodni Kraj je šesta numera na albumu, tiha klavirska
tema u kojoj autor objašnjava zašto ne želi da se vrati tamo gde je ponikao, nenormalnosti su
različite, ali postoje svuda. Sve je moguće, ali to je izbor onoga koji odlazi ili ostaje. Sledi
numera Povedi Ljubav Sa Mnom. Interesantan početak sa bubnjevima u džez stilu. Lagana,
inspirativna, upozoravajuća, jednom rečju teška numera u još težim vremenima satkana. U tih
četiri minuta smirenosti autor vidi i realizuje ljubav na svoj način. Sledeća tema je Mesec Me Na
Igru Zove, numera koja vuče na karnevalsku feštu, odlična brass sekcija, uz sjajni tekst,
angažovana priča, želja da se skinu lični okovovi, a onda je lako zaplesati i sa mesecom.Brza i
dinamična numera sa krasnim svršetkom zvona na kraju. Zamišljam i zašto.
Osma numera na albumu nosi naslov O Džoni. Kantri numera o priči o mladiću savremenog
našeg lokalnog sveta, koji sem srca ništa drugo nema, a tako se trudi da ispliva, no u ovom
našem nerazumevanju ličnih sloboda, ostaje mu samo da nauči da umre. Sledeća numera je
Plati Pa Se Klati, vesela, poučna pesmica, kao da je rađena za cirkusku šatru ovosavremenog
sveta. Sve se svodi na tešku računicu, ništa za badava… Sledi Ja Love Tebe, nežna tema,
ljubav na naš način. Idući song je Dajte Mi Kišobran gde u nešto manje od tri minuta,
eksplozivnog ritma, kišobran simbolizuje sve, osim one njegove najprostije namere. Na ovim
prostorima uvek se bilo teško održati, a uglavnom se nije imalo gde ni skloniti. Vrlo, vrlo
angažovana numera. Prvi CD zatvara numera Spasi Nas Od Nas, lagana numera gde
opkrojava srce, razum i glas, sarkastična numera, gde se duvački instrumenti i klavir fino
dopunjuju. Zaista nije se lako spasavati od sebe samog, ta ukleta težnja da nam se loše uvek
dobrim vrati…
Drugi CD otvara numera Amnestija, tekst o opčinjenosti gubitnika hodajući ka nekom boljem
svetu, sjajni lirski elementi duboko skriveni ispod stihova uz gipkost orgulja daju poseban
štimung, veoma interesantna numera, gde sve sem zaborava, ovde se plaća…Dok Kiša Pada
je sledeća numera melanholičarskog tipa gde u par minuta pomenute teme tekst lagano bridi
ispod pravog značenja reči, ta nebeska kapa teško da ima drugo značenje do trezvenog
zajedništva. 1024 x 768 piksela je bluz u stilu Tom Waitsa iz sedamdesetih godina gde u pet
minuta priče nudi zanimljivu tematiku, ali uz pažljivo slušanje. Zamislite sebe u nekom baru u
ranim jutarnjim satima…
Tražim Način je u tri minuta nadigravanja klavira i vokala samo još jedna kratka storija o
prolaznosti svega. Traži se način da se probudi…Spavam U Špajzu jednostavna numera koja
govori o slobodi, bez obzira na okruženje. Dinamična, vesela i numera koja odiše nekom
čežljivom nadom. Sa podosta kantri elemenata, razvučenog klasičnog rokenrola, ali sve u duhu
samog autora. Sledeća numera Kuda Ide Ovaj Svet je kratka angažovana numera u manje od
dva minuta raspevanog vokala i klavira. Zatim ide tema Ludi Svete, kratka ambiciozna numera,
kabaretskog tipa, takođe u manje od dva minuta, od umerene do ekstra brze numere, oseća se
da je kraj urađen kao u nekom rusko-etno momentu. Šta Se To Desilo Sa Nama je osma
numera na drugom CD-u. Odlična bluz tema koja se bavi preispitivanjem nama samih.
Petominutni osvrt uz klavir, brass sekciju, kao da lomi naš svakodnevni život. Možda i najlepši
tekst na albumu, svaka reč je precizno zadata, nema skrivenih reči. Zato i boli. Svak Traži
Ljubavnu Stvar je brza numera gde Kralj Čačka daje svoje viđenje ljubavnog zajedništva. Solo
gitara je urađena u stilu čuvenog BB Kinga, kratko i efektno. Zatim sledi već dobro poznata
numera Hej, Hej Mama, Hej, Hej, Tata.
Pretposlednja tema na albumu je Pesma O Kukanju, još jedna pređašnja numera. Zborno
kukanje, bez preduzimanja bilo čega konkretnog. Razvučena numera, u muzičkom smislu
osećam kao da je Louis Armtstrong odsvirao trubu. Album zatvara numera Prazno Veče. U pet
i po minuta daje sliku i priliku sadašnjosti, gde ljude nije briga ni za šta. Gitara i vokal odišu
kompaktnosti u otkrivanju zalaska sunca i prepoznavanju sličnosti. Kao da se želi reći da ima
još nas koji ne mislimo usiljeno, nategnuto, ali da sve to ima svoju cenu.
I iz samog omota albuma može se mnogo što šta nazreti. Nesporno je da je Kralj Čačka ljubitelj
crno bele fotografije, svakako svestan vremena u kome živi, da iz sivila fotografije samo sjajem
zrači naslov albuma, pogled u neizvesnost umetnika sve govori. Jedino je spuštena rampa u
boji, a ona sama za sebe zbori mnogo više nego što tišina u suton leže. Umetnik, imam utisak,
kao da stoji na dami iznad reke i gleda u istu sa nekakvom nostalgičnom dozom tuge. Poleđina
albuma takođe je odrađena u crno belom maniru, a autor kao da se vraća korakom unazad, kao
da, ne samo da mu je Prazno veče neispunjeno na način koji bi on želeo, nego da i taj hod
kojim odlazi, više deluje nekako razočaravajuće no nošen bilo kakvom nadom. On nije umoran,
on je željan svetlosti i vazduha, vere u druge ljude i zaista želi svim svojim bićem osetiti ukus
prave slobode. Dizajn omota uradio je Dragomir Nikolić, a fotografije Mikša Anđelić
Tekst i muzika je delo Nenada Marića, dok je produkciija samog albuma i svih aranžmana
ostavljena Marku Mariću, kao nemerljivom i sigurnom osloncu. Ono što mi se posebno svidelo
na albumu je veoma pažljivo odnegovana duvačka sekcija, izuzetno harmonično upakovana i
daje neko posebno nadahnuće sveukupnom albumu. Aranžmane za brass sekciju uradio je Ivan
Ilić. Album Dobro Jutro Ljudi izdala je Croatia Records.
Nenadova, iliti Kralja Čačka, doza cinizma merljiva je samo sa njegovom duhovitošću i
nesvesno ocrtanom harizmom u stihovima koji lagano na tihoj vatri se peku. Razvaljani prostori
šume u ušima kao poslednje kapi prvih prolećnih kiša. Sve je nekako drugačije, istančanije i
nadahnutije, a opet nekako daleko, još nedokučivo i nedodirljivo na onaj način na koji pesnik
želi da njegove reči budu, ne samo shvaćene, nego i uzvraćene. To nerazumevanje nas samih,
odnosno želja da se ne upuštamo u to da i druge, drugačije od nas samih, shvatimo, je ona
kušnja koja vekovima stvara trvenje u samom ljudskom rodu. Urođena bahatost, istančana
svirepost i nespoznaja ranjivosti života je onaj tas na vagi koji u provaliju gura. Bio bih licemeran
kada ne bih rekao da nisam i sam packe dobio od petogodišnjeg unuka, kada sam ga blago
prekorio da me ne voli, na šta je on spremno odgovorio da to nije istina, da me voli, ali da ga ne
razumem. I u pravu je. Ne treba puno da bi se shvatilo da godina proizvodnje i pređena
kilometraža nisu ništa naspram iskrenosti i čestitosti.
Kralj Čačka ima dovoljno, ne samo umetničkog iskustva,već i ličnog opstojanog daha, vidi se da
je i sam život duboko u njemu brazdio sve one puteljke koje on svakako ne bi hteo imati. No,
one su tu su, svestan je da osvetljenost puta vodi kroz mrak, da nema radosti bez neizrecivog
bola, da, što je put duži, to je isti neizvesniji, ali da volja poslednja mora iz samog čoveka pobeći
u izgnanstvo.
Album Dobro Jutro Ljudi je još uvek u nastajanju, nedorečen u otkrovenju početne želje, ali zato
veoma smisleno aktivan, sa izvesnom dozom gorčine, razočaranosti i sete okovan, no posle
završne numere, kotrljaju se tri tačkice, kao neugasla nada da se može uvek brže, pametnije i
nadahnutije. Isti traži kontinuitet u slušanju i onda bi se moglo razumeti i jutro u nastajanju.
Poslušajte album pažljivo i barem delimično razumećete umetnika koji je svaki stih, svaku notu,
unoseći na album, želeo podeliti sa drugima. To je taj njegov umor vidljiv u pogledu, ali ne i u
glasu. O njegovim životnim stavovima sve je rečeno…
Miodrag Marković
