Министар културе Никола Селаковић истакао је на обележавању 75 година Музеја примењене уметности у Београду да ова установе попут сведока историје и вредног чувара, седам и по деценија брине о нашем наслеђу, стрпљиво чува, бележи и тумачи оно што смо као друштво стварали, волели, користили и остављали онима који ће доћи после нас.
Министар је указао да сваки музеј постоји између између онога што памти и онога што предвиђа а да док славимо 75 година не гледамо само уназад, већ напред ка новим пројектима, новим идејама, младим уметницима и дизајнерима који ће наставити да исписују исту ту велику причу о човеку, лепоти и трајању.
„Министарство културе ће наставити да пружа подршку Музеју примењене уметности, као месту које чува знање, али и храбро отвара простор за нове визије у својој мисији да буде мост између традиције и савремености, између уметности и дизајна, између наслеђа и будућности“, рекао је Селаковић честитајући јубилеј свима који су „посвећеношћу, знањем и љубављу створили институцију какву данас имамо“.
Министар је поручио да једино онај простор у којем стваралаштво спаја занат и визију, традицију и иновацију јесте простор у коме култура и живи а да је Музеј примењене уметности својим радом постао и остао не само чувар националног блага, већ и наш амбасадор у свету.
„То је, посебно ове године, потврдило и учешће Републике Србије на Бијеналу архитектуре у Венецији, под окриљем овог музеја, у шта сам лично имао прилику да се уверим. Изложба ‘Расплитање / Unraveling’ показала је Србију као земљу богате културе, али и као земљу где се архитектура посматра не само као градња већ као чин разумевања историје и идентитета”, рекао је Селаковић и додао да је посебна радост да се јубилеј ове куће уметности обележава отварањем изложбе ауторке Ане Самарџић у којој музејски предмети добијају потпуно нови живот: ватра у њима говори о страсти стварања, ваздух о надахнућу, вода о протицању и промени, а земља о постојаности и корену.
Према његовим речима, од настанка до данашњих дана, Музеј примењене уметности није само био место у коме се артефакти чувају, већ заправо тачка живог памћења једног народа, у којем прошлост дише, а сваки предмет говори и место где су уметност и свакодневница разговарали једним истим језиком.
Селаковић је захвалио за доделу признања и поштанске марке са дизајном Музеја примењене уметности урађену поводом значајног јубилеја која му је на свечаности уручена и нагаласио да тај гест не доживљава као награду појединцу „већ као обавезу пред институцијом, пред њеним трајањем и пред свима који су, својим радом и знањем, учинили да ова кућа буде оно што јесте — стожер традиције и живи ослонац наше савремене културе“.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: ЖЕНА У ШУМИ ПРОНАШЛА 300.000 ЕВРА, ПА ЗАЖАЛИЛА!
У аустријском месту Сент Радегунд (Ст. Радегунд), недалеко од Граца, одиграла се прича која звучи као филмски сценарио – али са врло непријатним завршетком.
Жена из Граца је у августу 2024. године отишла у шетњу оближњом шумом.
Међу дрвећем је угледала црну металну кутију остављену на земљи. Када ју је отворила, остала је затечена: у кутији се налазило једанаест штедних књижица са укупно 363.844,79 евра.
Уместо да пронађено задржи или игнорише, жена је одлучила да уради потпуно поштену ствар – однела је кутију у биро за изгубљене предмете у Грацу, преноси Фениx.
По закону – имала је право на награду
Према аустријском закону, налазиоцу изгубљеног предмета припада 5% вредности пронађене имовине, уколико се власник јави. Како пише „Клајне Цајтунг“ (Клеине Зеитунг), надлежни су брзо пронашли власника. Он је преузео књижице и обећао да ће исплатити жени 18.192 евра награде.
Међутим, убрзо се све преокренуло: власник се предомислио и одбио да јој исплати било шта. Затечена жена ангажовала је адвоката и покренула судски поступак. Оно што је открила шокирало ју је још више.
Књижице су биле украдене и безвредне
Испоставило се да су штедне књижице украдене још 2020. године током провале у власников дом. Он их је одмах тада прогласио неважећима у банци и повукао сав новац. Другим речима, књижице нису имале никакву вредност – само папири без покрића.
Власников адвокат тврдио је да зато не постоји законска основа за награду, јер награда припада само када пронађени предмет има стварну материјалну вредност.
Суд пресудио против поштене налазнице
Жена није могла да верује – због сопствене савести на крају је кажњена. Суд је пресудио у корист власника, а уместо награде, жена сада мора да плати 2.638 евра судских и адвокатских трошкова – и својих и противничких.
Како се није помирила са пресудом, случај је поново завршио пред судом.
Није усамљен случај
Сличних прича последњих година има и у Аустрији и у Немачкој. Један од познатијих примера догодио се у Баварској, када је фирма за чишћење пронашла преко 600.000 евра готовине у једном стану. Фирма је покушала да задржи део новца позивајући се на уговор по којем „све преостале ствари прелазе у њихово власништво“.
Међутим, суд у Келну (Кöлн) је пресудио да клаузула нема правну снагу, јер новац није био „изгубљен предмет“, већ скривена имовина. Фирма није добила ни цент.
