Јесења сезона у општинској Јасеничкој фудбалској лиги била је изузетно узбудљива, пуна преокрета и изненађења.Јесењи првак је Шумадија из Азање, са бодом предности у односу на Церовац и пет бодова више од Новог младог борца из Водица.
Када говоримо о појединачном учинку фудбалера, вреди истаћи да је први стрелац полусезоне Јасеничке лиге талентовани Младен Стојановић (19), стожер екипе Церовца.
Он је постигао 12 голова на 8 утакмица и доказао да је капитално појачање. Летос је стигао у Церовац, заједно са искусним асом, голманом Стеваном Љубићем, који је заслужан за његов ангажман.
Иначе, овај врсни офанзивац је познат у футсал круговима. Играо је за ФОН Бањицу (сада КМФ Лецеј) и био омладински футсал репрезентативац (У19). Сада носи дрес друголигаша Омладинца из Нових Бановаца.
На листи стрелаца Јасеничке лиге други је сјајни Марко Лукић из азањске Шумадије са 9 голова, Предраг Петровић (Пролетер Мала Плана) дао је 7, док су по 6 голова постигли Дарко Добросављевић (Ударник Баничина), Немања Брајовић (Шумадија) и Александар Ђорђевић (Буковац Мраморац).
ЗАНИМЉИВОСТИ: КАКО БИСМО ДАНАС ЖИВЕЛИ ДА СМО ПОД ДУШАНОВИМ ЗАКОНИКОМ
Душанов законик познат у прошлости и као „Закон благоверног цара Стефана“, један је од најзначајнијих извора српског средњовековног права. Законик се састоји од укупно 201 члана, а казне које следе уколико се прекрши неки члан, леди крв у жилама
Први део Законика донет је на сабору одржаном на Вазнесење 20. маја 1349. године у Скопљу када је донето 135 чланова. Други део Законика донет је на сабору одржаном 31. августа 1354. у Серу и тада је допуњен са још 66 чланова.
Законик се састоји од укупно 201 члана, а писан је на старосрпском језику.
Доношењем овог законика цар Душан је желео да успоставити владавину права, јединствени правни систем који важи на територији целог царства, али и ограничи захтеве и права властела која је њиме такође стављена у оквире закона.
Душанов законик највише се бави државним правом – регулисањем односа међу сталежима и њиховом односу према цару, организацијом судства и судског поступка, ауторитетом судија, начелом законитости, борбом против разбојника и лопова, кривичним правом, а најмање говори о грађанском праву.
Оригинал Душановог законика није сачуван, али постоји преко 20 преписа. Најстарији препис (вероватно најближи оригиналу) потиче из Струге из 14. века. После њега следи препис из Призрена из 15. века који је најпознатији.
Законик је упамћен као врховни правни акт којим је средњовековна Србија успостављена као правна држава.
Садржао сурове казне
Казне предвиђене Душановим закоником углавном су биле новчане, али је било и телесних казни које су подразумевале тешко сакаћење, а и батињање. Такође, разликовале су се у односу на то да ли се примењују на властелинима или обичном народу. Ево неких од чланова из овог документа који то илуструју:
Члан 53. О насиљу: „Ако који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже; аколи себар узме силом властелинку, да се обеси, аколи своју другу узме силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже“.
Члан 54. О блуду властелинке: У законику стоји да нико не сме да се жени без благослова свог духовника, а уколико се то учини „такви да се раставе“.
Не само да су законом уређивани брачни, већ и сексуални односи, те се кажњавала чак и „блуд међу супружницима“. „Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обома руке отсеку и нос сареже.”
