Популарни дуо Буч Кесиди концертом у Зајечару, 4. децембра, започиње своју децембарску
турнеју по источној Србији, у оквиру које ће одржати пет бесплатних концерата. Поред Зајечара,
концерти ће бити одржани у Неготину, Смедеревској Паланци, Пожаревцу и Смедереву.
Буч Кесиди је леворуки инди рокенрол електро-диско дуо из Панчева, који чине Лука Рацић (гитара,
вокал) и Зоран Зарубица (бубњеви, вокал). Њихова енергија, заразни рефрени и плесна атмосфера
освојили су регион, а хитови попут Нема љубави у клубу, Ђускање не помаже, ТИХО, Цуримо по
асфалту и Скупи снагу постали су химне нове генерације.
Са номинацијом за најбољи независни европски албум године (ИМПАЛА), распродатим концертима
широм Балкана, наступима на главним бинама ЕXИТ-а и Арсенал Феста, и спектаклима у Београду,
Новом Саду и Загребу – Буч Кесиди доноси врхунску продукцију, емотивни набој и непрекидни
плесни налет.
Распоред концерата у оквиру турнеје по источној Србији:
4. децембар 2025: Омладински центар у Зајечару
5. децембар 2025: Дом културе “Стеван Мокрањац” у Неготину
7. децембар 2025: Панк рок кафе у Смедеревској Паланци
11. децембар 2025: Центар за културу Пожаревац
18. децембар 2025: Центар за културу Смедерево
Улазнице за ове концерте су бесплатне и искључиво се могу добити путем учешћа у квизу о
Европској унији, на сајту www.izeugla.rs.. До сада је преко хиљаду, углавном младих људи,
учествовало у квизу и освојило карте за концерте. Концерти у Зајечару, Смедереву и
Смедеревској Паланци су распродати, док је за Неготин и Пожаревац остало још врло мало карата.
Ова турнеја део је пројекта „Из ЕУгла“, који је подржан од стране Европске уније, а који спроводи
Зајечарска иницијатива заједно са својим партнерима: Фондацијом Јелена Шантић из Београда,
организацијом Про.Ток 21 из Смедерева, Центром за развој локалних медија из Пожаревца и
Центром локалне демократије – ЛДА из Књажевца.
Фото Микица Андрејић
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: Да ли знате зашто се ПРЕВАРЕНИ МУЖ У НАРОДУ ЗОВЕ „РОГОЊА“?
Рогоња – израз је свима познат. Шапуће се иза леђа колега, користи се у драматичним филмским сценама и изговара се са горком иронијом међу пријатељима. „Набила му је рогове“ фраза је која вређа и понижава онога ко је издан.
Али да ли сте икада размишљали о чудној, чак апсурдној, вези између патње изданог супружника и рогова јелена или бика? Овај идиом има изузетно занимљиву и вишеструку историју, која датира вековима уназад. Једна од најпопуларнијих и најживописнијих верзија враћа нас у Византијско царство, где је цар Андроник Комнин живео у 12. веку. Преузео је власт убивши удовицу претходног цара и њеног сина, почео да спроводи реформе, али је потом земљу претворио у владавину терора. Због тога је свргнут и умро у агонији. Верује се да је Андроник током свог живота уживао у завођењу туђих жена. Такође је поклањао ловишта својим превареним мужевима. Ово ексклузивно право на лов потврђивано јеленским роговима закуцаним изнад капија њихових домова. Због тога су такви мужеви називани „рогоње“.
Филолог и фолклориста А. Н. Афанасјев је у својим делима указивао на древна веровања где рогови нису симболизовали мушку снагу, већ, напротив, мушку немоћ и подсмех. Веровало се да ако је мушкарчева жена била неверна, рогови ће се појавити на његовом челу, невидљиви за њега, али видљиви другима. Они су били метафора за његову ослабљену, „припитомљену“ и преварену мушкост. Постајао је попут кастрираног бика, лишеног свог главног атрибута – снаге и ауторитета унутар свог „стада“.
Следећа верзија је приземнија и логичнија. Током лова, мужјак јелена или лоса жестоко брани своје женке од других удварача. Али ако се појави јачи, млађи ривал, он побеђује старог вођу и узима његов харем. Поражени мужјак остаје сам — са великим роговима који су били симбол његове некадашње моћи, а сада постају само подсетник на пораз и пропуштену прилику. Преварени муж се, дакле, упоређује са таквим пораженим мужјаком: он формално задржава свој „статус“, али у ствари више није господар ситуације.
У немачком постоји израз „јемандем Хöрнер ауфсетзен“ (надувати некоме рогове), у француском „портер дес цорнес“ (носити рогове), а у италијанском „фаре ле цорна“ (правити рогове). Израз „носити рогове“ није случајна лингвистичка особеност, већ вишеслојни историјски и културни конструкт. Он спаја древне митове о мушкој снази и немоћи, средњовековне легенде о јавној срамоти и зоолошке метафоре. Прешао је дуг пут од могућег византијског декрета преко европских језика до нашег, да би постао једна од најопширнијих и најдирљивијих дефиниција за једну од најстаријих људских драма.
