На пријему, који традиционално организује највећа трансфузиолошка установа у нашој земљи Институт за трансфузију крви Србије, у Културном центру “ Влада Дивљан“ Београд , додељена су признања најуспешнијим срединама у области добровољног давања крви у 2025. години, као и појединцима за допринос промоцији и развоју културе добровољног давалаштва.Међу награђенима, Смедеревска Паланка је добила посебно високо признање, уручена јој је Златна Плакета за изузетне резултате у прикупљању крви. Ово признање није само награда; оно је доказ јаке солидарности и хуманости која постоји у нашој општини. Ова Плакета за 2025. годину је велики успех за целу локалну заједницу, а пре свега представља круну рада и труда волонтера Црвеног крста Смедеревске Паланке јер су заслужни за сталан и организован рад кроз акције, едукацију и мотивацију суграђана.
Овом свечаном пријему присуствовали су представници Црвеног крста Смедеревска Паланка, Немања Торбица и Никола Марковић,којима је и уручено ово високо признање „Шампион солидарности“ за општину Смедеревска Паланка.
Највећа заслуга за ово признање припада свим добровољним даваоцима крви, чије редовно и несебично давање омогућава несметано функционисање здравственог система трансфузије . Њихов одличан одзив и велики број прикупљених јединица крви су разлози због којих је Паланка званично сврстана међу најуспешније средине у Србији у овој важној области.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: НАСА открила атмосфера Марса има „мини-муње“
Амерички ровер „Персеверанце“ је на марсовој локацији „Језеро“ на северној хемисфери Марса, први пут је директно забележио „мини-муње“ – електрична пражњења у реткој марсовској атмосфери.
Научници их називају „мини-муњама“ – ситним варницама дужине свега неколико милиметара или центиметара, које настају услед трења честица прашине у вртлозима познатим као „прашињави ђаволи“ (дуст девилс).
Откриће је објављено у престижном часопису Натуре, а базира се на анализи 28 сати аудио и електромагнетних снимака које је прикупио инструмент СуперЦам ровера током две марсовске године.
У тим снимцима детектовано је 55 електричних пражњења, од којих је 16 забележено током директних сусрета са прашинским вртлозима.
„Ова пражњења представљају велико откриће са директним импликацијама на хемију марсовске атмосфере, климу, могућност постојања живота и будуће роботске и људске мисије“, изјавио је водећи аутор студије, планетарни научник Батист Шид (Баптисте Цхиде) из француског Института за истраживање астрофизике и планетологије.
Према речима научника, феномени су последица трибоелектрицитета – електричног набијања које настаје када се ситне честице прашине трљају једна о другу у сувој и турбулентној атмосфери Марса.
Ретка ЦО₂ атмосфера олакшава стварање варница јер је потребно много мање набоја него на Земљи.
„Замислимо ситуацију када лети суви дан ходате по тепиху и приближите руку кваци – она искра коју осетите идентична је ономе што смо чули на Марсу“, објаснио је коаутор студије Франк Монтмесин (Францк Монтмессин) из француске агенције ЦНРС.
Електрична активност могла би утицати на транспорт прашине (кључан процес за марсовску климу), али и представљати ризик за електронску опрему ровера и будућих астронаута извештава реутерс.
До сада су атмосферска електрична пражњења била потврђена само на Земљи, Сатурну и Јупитеру. Марс се сада званично придружује том списку, док се слични феномени очекују и на Венери, Урану и Сатурновом месецу Титану.
Суперкам је од слетања Персеверанце-а 2021. године снимио прве звуке са Марса, а сада је његова „плаyлист“ богатија за још један уникатни звук – пуцкетање електростатичких пражњења Црвене планете.
