На тржишту живе стоке запажен је повећан интерес за телад и товне свиње. Цена прасади тежине 16-25 кг на пијаци у Крагујевцу порасла је на 400 дин/кг.
Откупна цена телади сименталске расе достигла је износ од 900 дин/кг у кланицама на подручју шумадијског региона, што указује на раст цена. Забележен је и раст доминантне цене товне јунади телесне масе изнад 480 килограма на 470 дин/кг, преноси СТИПС.
На пијаци живе стоке у Ужицу забележен је раст цене телади СМ расе тежине до 160 килограма и пад цене крава за клање. За куповину телади требало је издвојити 750 дин/кг, а за краве за клање 280 дин/кг. Кланичари са подручја златиборског региона су по вишим ценама откупљивали телад СМ расе телесне масе до 160 килограма (750 дин/кг), товне бикове СМ расе тежине изнад 500 килограма (470 дин/кг) и краве за клање СМ расе (300 дин/кг).
„У кланицама на подручју пчињског региона дошло је до раста откупне цене товне јунади телесне масе од 350 до 480 килограма у просеку за 10 дин/кг, па је у седмици за нама доминирао износ од 490 дин/кг. Доминантна откупна цена товних бикова СМ расе телесне масе изнад 500 килограма достигла је износ од 490 дин/кг у кланицама на подручју нишавског региона, што указује на раст цене у односу на претходни период“, наводи се у новом извештају.
На сточној пијаци у Краљеву забележен је пад продајних цена телади СМ расе телесне масе до 160 килограма и крава за клање СМ расе у односу на претходни период. За телад су купци требали најчешће да издвоје 800 дин/кг, док је код крава за клање доминирао износ од 350 дин/кг. Товни бикови СМ расе у категорији изнад 500 килограма били су скупљи у кланицама на подручју Београда, где је преовладавао износ од 480 дин/кг.
Товљеници до 280 дин/кг
На пијаци живе стоке у Крагујевцу забележен је раст цене прасади тежине од 16 до 25 килограма на доминантних 400 дин/кг, товних свиња телесне масе од 80 до 120 килограма на 250 дин/кг и крмача за клање на 170 дин/ кг.
У кланицама на подручју шумадијског региона дошло је до раста откупних цена обе категорије товних свиња (200 до 250 дин/кг у зависности од категорије) и крмача за клање (170 дин/кг).
„Пад откупне цене товних свиња тежих од 120 килограма евидентиран је и у кланицама на подручју средњебанатског региона, јер је доминирао износ од 220 дин/кг. Протекле седмице је забележен пад откупне цене товних од 80 до 120 килограма у кланицама на подручју Београда где су грала ове категорије свиња најчешће откупљивана за 200 дин/кг.“
На пијаци живе стоке у Чачку није било промена цена прасади, како грла телесне масе до 15 килограма, тако и грла телесне масе од 16 до 25 килограма. Забележена је продаја обе категорије товних свиња, а цена је варирала у интервалу од 250 до 280 дин/кг у зависности од категорије грла. Сезона традиционалног свињокоља условила је добру понуду крмача за клање, а доминирао је износ од 200 дин/кг.
Скупља јагњад на подручју Крагујевца и Краљева
Кланичари са подручја шумадијског региона по вишим су ценама откупљивали јагњад, јер је доминирао износ од 500 дин/кг. За разлику од њих, нижа је била откупна цена оваца – 170 дин/кг.
„Раст продајне цена јагњади евидентиран је на пијаци живе стоке у Ужицу где је преовладавао износ од 500 дин/кг. Обим понуде и продаје грла био је просечан. На пијаци живе стоке у Краљеву дошло је до пада продајних цена јагњади и јаради у односу на претходни период, јер је доминантна цена и код јагњади и код јаради износила 410 дин/кг. Осим њих могли су се пазарити овнови за приплод и овце“, наводи СТИПС.
Најчешћа откупна цена јагњади износила је 500 дин/кг у кланицама на подручју Браничевског региона, док се откуп оваца одвијао по доминантној цени од 200 дин/кг. Идентична је ситуација забележена и на пијаци живе стоке у Пожаревцу, како у погледу понуде и тражње, тако и у погледу цена јагњади и оваца. У кланицама на подручју моравичког региона изостао је откуп јагњади и осталих категорија оваца. На пијаци живе стоке у Чачку могла су се протекле седмице пазарити јагњад по доминантној цени од 450 дин/кг и двиске за које је најчешће требало издвојити 200 дин/кг.
Блиц
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: НАСА открила атмосфера Марса има „мини-муње“
Амерички ровер „Персеверанце“ је на марсовој локацији „Језеро“ на северној хемисфери Марса, први пут је директно забележио „мини-муње“ – електрична пражњења у реткој марсовској атмосфери.
Научници их називају „мини-муњама“ – ситним варницама дужине свега неколико милиметара или центиметара, које настају услед трења честица прашине у вртлозима познатим као „прашињави ђаволи“ (дуст девилс).
Откриће је објављено у престижном часопису Натуре, а базира се на анализи 28 сати аудио и електромагнетних снимака које је прикупио инструмент СуперЦам ровера током две марсовске године.
У тим снимцима детектовано је 55 електричних пражњења, од којих је 16 забележено током директних сусрета са прашинским вртлозима.
„Ова пражњења представљају велико откриће са директним импликацијама на хемију марсовске атмосфере, климу, могућност постојања живота и будуће роботске и људске мисије“, изјавио је водећи аутор студије, планетарни научник Батист Шид (Баптисте Цхиде) из француског Института за истраживање астрофизике и планетологије.
Према речима научника, феномени су последица трибоелектрицитета – електричног набијања које настаје када се ситне честице прашине трљају једна о другу у сувој и турбулентној атмосфери Марса.
Ретка ЦО₂ атмосфера олакшава стварање варница јер је потребно много мање набоја него на Земљи.
„Замислимо ситуацију када лети суви дан ходате по тепиху и приближите руку кваци – она искра коју осетите идентична је ономе што смо чули на Марсу“, објаснио је коаутор студије Франк Монтмесин (Францк Монтмессин) из француске агенције ЦНРС.
Електрична активност могла би утицати на транспорт прашине (кључан процес за марсовску климу), али и представљати ризик за електронску опрему ровера и будућих астронаута извештава реутерс.
До сада су атмосферска електрична пражњења била потврђена само на Земљи, Сатурну и Јупитеру. Марс се сада званично придружује том списку, док се слични феномени очекују и на Венери, Урану и Сатурновом месецу Титану.
Суперкам је од слетања Персеверанце-а 2021. године снимио прве звуке са Марса, а сада је његова „плаyлист“ богатија за још један уникатни звук – пуцкетање електростатичких пражњења Црвене планете.
