Густа магла оковала је Србију од почетка децембра. Зимске температуре су увелико почеле – мрак пада нешто пре 16 часова због чега многи возачи нису сигурни да ли би требало да користе дневна, кратка или светла за маглу. Дуга светла свакако не би требало да пале, нарочито у граду, јер отежавају прво себи у вожњи, а друго заслепљују возила испред себе и возила из супротног смера.
У наставку текста објаснићемо како се фарови модерних аутомобила понашају у условима густе магле. Главно и основно правило јесте да у таквим ситуацијама успорите, држите веће одстојање, користите кратка светла уз предње светло за маглу и задње светло за маглу у случају веома густе магле.
Када су обавезна светла за маглу?
Делује нелогично, али светла за маглу нису обавезна. Јесу у екстремним ситуацијама, када је видљивост сведена на 100 до 200 метара.
Но, свакако је препорука да их користите чим је иоле угрожена ваша видљивост. Препорука је свакако да се она користе када пада интензивна киша, када пада снег, када је магла на путу и када је пожар близу пута па налетите на облак густог дима.
Закон о безбедности саобраћаја не забрањује да се светла за маглу (магленке) користе и када нема магле, без обзира на временске услове. Међутим, када нема магле, задња светла за маглу се не смеју користити!
Ако користите задња светла за магла када временски услови то не захтевају, можете добити казну од 3.000 динара. Када је магла на путу, није обавезно, али је препорука да користите предња светла за маглу.
Задње светло за маглу палите само ако је у питању екстремна ситуација, када је видљивост минимална. Онда палите задњу магленку да би вас јасно видело возило које се налази иза вас.
Такође, обавезно је смањити брзину и држати веће одстојање. Уз то се некад користе и сва четири мигавца ако је гужва на путу и ако сте у колони када су јако лоши временски услови, то се ради и када падају киша или снег.
Која светла су обавезна када је магла на путу?
Као што смо рекли, да сумирамо. Довољна су кратка светла када је магла на путу, а препорука су предња светла за маглу.
Што се тиче задњих, обавеза је када је видљивост минимална. Не смете их користити када није таква ситуација.
Шта никако не би требало да радите када је магла на путу?
Најгора варијанта је да возите са угашеним светлима. Казна је од 10.000 до 20.000 динара уз четири казнена поена и забрана вожње у трајању од најмање 30 дана.
Осим финансијске казне, угрожавате и личну и туђу безбедност ако возите без икаквих упаљених светала. Ако су вам у квару, што пре идите у овлашћени сервис или код свог ауто-механичара да то средите и доведете у оптимално стање.
Дуга светла по магли? Ни случајно!
Дуга светла, дању или ноћу, по магли су такође јако лоша идеја. Поред тога што су забрањена, осим ако баш нисте сами на путу, у условима магле вам не помажу јер се светло „одбија“ од капљица воде у ваздуху и враћа се назад ка кабини и додатно вас заслепљује.
Како раде светла за маглу?
Светла за маглу, или магленке, се углавном налазе у доњем делу предњег фара. Дизајниране су тако да осветљавају сам пут и „бацају светло“ у страну.
Самим тим, „избегавају“ маглу, „одбијају“ се од ње. Са друге стране, задња магленка помаже другим возачима да вас јасно виде.
Еспресо
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: ЈЕДЕШ СЛАТКО, А ПОДМЛАЂУЈЕШ СЕ!
Хемикалија пронађена у тамној чоколади могла би помоћи у успоравању старења, сматрају научници.
Хемикалија пронађена у тамној чоколади могла би помоћи у успоравању старења, сматрају научници. Студија је проучавала нивое теобромина – материје која се налази у какаовцу – у крви и упоредила их с маркерима биолошког старења, који показују колико је тело старо у смислу здравља и функција, а не година живота.
Иако стручњаци не би саветовали људима да једу више чоколаде, рекли су да би налази могли помоћи у откривању свакодневних намирница које садрже трагове здравијег и дужег живота.
Теобромин је релативно неистражени прехрамбени фитонутријент који је повезан са здравственим предностима и продуженим животним веком, рекли су научници, преноси агенција ДПА.
Међутим, спроведено је ограничено истраживање о његовом утицају на људе. Анализа, коју су спровели стручњаци с Кингс Колеџа у Лондону, обухватила је 509 људи у Британији и 1160 људи из студије Кора у Немачкој.
Научници су рекли да су пронашли „значајну повезаност“ између нивоа теобромина у крви и споријег биолошког старења.
Врло узбудљиво откриће
„Ово је врло узбудљиво откриће, а следећа важна питања су шта стоји иза ове повезаности и како можемо даље истражити интеракције између прехрамбених метаболита и нашег епигенома. Овај приступ могао би нас довести до важних открића о старењу, и шире, о уобичајеним и ретким болестима“, рекао је водећи научник на Кингс Колеџа у Лондону Рамy Сад, који је уједно и доктор клиничке генетике.
„Наша студија проналази везе између кључне компоненте тамне чоколаде и дужег остајања млађима. Иако не кажемо да би људи требали јести више тамне чоколаде, ово истраживање нам може помоћи да схватимо како свакодневна храна може садржавати трагове за здравији и дужи живот“, каже Јордана Бел, професор епигеномике на Конгс Колеџу у Лондону.
Истраживачи су такође тестирали друге молекуле пронађене у какау и кафи, али сугеришу да је учинак специфичан за теобромин. Тим сада истражује је ли учинак на биолошко старење јединствен за теобромин или материја ступа у интеракцију с другим хемикалијама у тамној чоколади, попут полифенола. Полифеноли су снажни антиоксиданси који се налазе и у воћу, поврћу, чају, кафи и вину.
