Министарство заштите животне средине у 2026. години располаже највећим развојним буџетом до сада – чак 25,6 милијарди динара, што јасно показује да питања екологије постају један од државних приоритета.
Ова средства биће усмерена на пројекте који директно утичу на квалитет живота грађана, здравље људи и очување природних ресурса.
Наставља се интензивна изградња канализационих мрежа широм Србије, као и подизање савремених постројења за пречишћавање отпадних вода, чиме се спречава загађење река и подземних вода. Само за заштиту и очување водних ресурса издвојено је 500 милиона динара.
Значајна средства намењена су и решавању једног од највећих еколошких проблема – несанитарних депонија. За њихово затварање и санацију опредељено је 1,35 милијарди динара, док ће додатних 200 милиона бити уложено у видео-надзор и чишћење дивљих депонија, како би се спречило њихово поновно настајање.
Министарство наставља и са подстицајима за зелену мобилност. За субвенције при куповини електричних возила у буџету је планирано 170 милиона динара, што представља корак ка смањењу загађења ваздуха у градовима и модернијем саобраћају.
Посебна пажња посвећена је и очувању природних богатстава. За заштићена подручја издвојено је 730 милиона динара, што је за 180 милиона више него ове године, а та средства биће уложена у очување биодиверзитета, развој еко-туризма и бољу заштиту националних паркова.
Повећана улагања у заштиту животне средине добра су вест за грађане јер значе чистију воду, здравији ваздух и безбедније окружење.
Истовремено, овакви пројекти доприносе одрживом развоју, отварању нових радних места и приближавању еколошким стандардима Европске уније.
Улагање у екологију није трошак, већ инвестиција у будућност – у здравље људи и очување природе за генерације које долазе.
ЗАНИМЉИВОСТИ: ШТА значи када се ПЕСМА „ЗАГЛАВИ“ У ГЛАВИ?
Овај ефекат, познат као „еарwорм“ у енглеском језику (буквално: „ушни црв“), често се описује као невољна музичка слика (тон-песма) која се „заглави“ у глави.
Према научним истраживањима, ово је облик невољне когниције, где се делови музике спонтано појављују у свести без нашег намерног напора. У овом чланку, детаљно ћемо истражити узроке, механизме и могуће начине за превазилажење овог феномена, ослањајући се на релевантна научна сазнања.
„Earworm“ („ушни црв“) се дефинише као невољна и понављајућа репродукција музичког фрагмента у уму, често у облику кратког рефрена или мелодије.
Ова појава није ограничена само на песме; може обухватити и јингле из реклама, дечје песмице или чак импровизоване звукове.
Према дефиницији, ради се о „музичкој сликовној репетитивности“ (мусицал имагерy репетитион), која представља облик невољне когниције. Истраживања показују да око 90% људи доживљава овај феномен бар једном недељно, док га 15% сматра узнемиравајућим.
Манифестација је обично краткотрајна, али може трајати сатима или данима. Карактерише је аутоматско понављање, слично петљи у музичком плејеру, где се исти део песме репродукује изнова.
Ово није само субјективно искуство; неуроимагинг студије откривају активност у аудиторним и меморијским деловима мозга, попут темпоралног режња и хипокампуса, чак и када нема спољног стимулуса.
Психолози објашњавају „ефекат заглављене песме у глави“ кроз неколико теорија. Једна од кључних је идеја да се ради о „заглављеним“ неуронским везама у мозгу, где се региони повезани са слушном перцепцијом и памћењем активирају аутоматски, доводећи до поновљеног репродуковања музичких сећања.
Ово је слично руминацији, где се мисли заглаве у петљи, посебно код особа са анксиозношћу или пост-трауматским стресним поремећајем.
Друга теорија укључује Зеигарник ефекат, према којем мозак боље памти недовршене задатке. Ако песма има репетитивну структуру или је прекинута усред слушања, мозак је „довршава“ понављањем.
Такође, аутоматска активација мозга игра улогу: песме са једноставним, понављајућим мелодијама (попут поп или дечјих песама) лакше се „заглаве“ јер захтевају мање когнитивног напора за репродукцију.
Истраживања, попут оних спроведених од стране Јамеса Келлариса са Универзитета у Синсинатију, показују да су жене и музичари склонији овом феномену, вероватно због веће сензитивности на музичке стимулуса.
Такође, стрес, умор или понављајући задаци (као што су прање судова) могу покренути еарwорм, јер мозак тражи начин да попуни ментални простор.
Неколико фактора доприноси појави „заглављене“ песме:
Понављана експозиција: Песме које се често слушају или чују у медијима (нпр. хитови са радија) лакше се памте и понављају, јер делују као сећања која се активирају учесталим понављањем.
Емоционална повезаност: Песме са јаком емоционалном вредношћу, попут оних повезаних са успоменама, чешће се заглаве, јер мозак користи музику за обраду емоција.
Структурне карактеристике песме: Брзе темпо, понављајући рефрени и једноставне хармоније (нпр. „Бохемиан Рхапсодy“ или „Бабy Схарк“) су идеални кандидати за еарwорм.
Когнитивни и околни фактори: Низак ниво пажње, стрес или чак понављајући покрети могу активирати ову појаву, јер мозак попуњава празнине музичким фрагментима.
Студије из 2023. године сугеришу да еарwорм може бити повезан са општим обрасцима понављања у мозгу, сличним онима у опсесивно-компулзивним поремећајима.Како се ослободити „заглављене“ песме?
Иако ефекат заглављене песме у глави није озбиљан проблем, може бити иритантан. Ево неколико научно подржаних стратегија:Послушајте целу песму: Довршавање песме може задовољити Зеигарник ефекат и прекинути петљу.
Преусмерите пажњу: Бављење задацима који захтевају концентрацију, попут решавања слагалице или жвакања жваке, може ометати аудиторне регионе мозга.
Замена песмом: Покушајте да помислите на другу песму са сличним темпом, али мање понављајућу, да бисте „преписали“ тренутну.
Релаксација и миндфулнесс: Технике дубоког дисања или медитације могу смањити руминацију, посебно код особа са анксиозношћу.
Истраживања показују да избегавање покушаја сузбијања мисли (по принципу „не мисли на белог медведа“) само погоршава ситуацију, па је боље прихватити и преусмерити Феномен „заглављене“ песме у глави представља фасцинантан увид у рад људског мозга, где се музика, сећања и когнитивни процеси испреплићу на невољан начин.Иако још увек није потпуно разјашњен – нико са сигурношћу не зна зашто се то дешава – истраживања указују на адаптивну улогу музике у обради емоција и попуњавању менталних празнина.
Разумевање овог феномена не само да објашњава свакодневне иритације, већ и отвара врата ширим темама попут музичке терапије и когнитивних пристрасности. Ако вам се песма често „заглави“, сматрајте то знаком да ваш мозак активно обрађује свет око себе.
- Пред празнике, залихе крви на измаку: Акција добровољног давања крви у Паланци 18. децембра
- ДРЖАВА УЛАЖЕ РЕКОРДНИХ 25,6 МИЛИЈАРДИ ДИНАРА У 2026. У ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Наставља се са субвенцијама за куповину електричних возила
- ОСАМ МЕДАЉА ЗА КАРАТИСТЕ ГОШЕ НА „НОЋИ ШАМПИОНА“ У МЛАДЕНОВЦУ!
- Изложба Владана Ранђеловића „Деконструкција пејзажа“ у Народном музеју 16. децембра
- ДЕО СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ БЕЗ СТРУЈЕ У СРЕДУ 17. ДЕЦЕМБРА
