Од 1. јануара могућ упис имовине у катастар по старим исправама

Link kopiran u privremenu memoriju!

Од 1. јануара почела је примена измена и допуна Закона о државном премеру и катастару којима је уведена циљана конвалидација – нова могућност која грађанима омогућава упис права у катастар и у случајевима када то раније није било могуће због формалних недостатака старе документације.

Ова могућност намењена је грађанима који поседују старе уговоре, судске или управне одлуке и друге исправе, настале пре више година или деценија, а које до сада нису могле да буду спроведене у катастру због неиспуњених формалних услова, саопштио је Републички геодетски завод (РГЗ).

Како је раније најављено, најважнија новина поменутог закона управо је увођење конвалидације – поступка којим се признаје правна важност старих исправа које имају формалне недостатке, али јасно доказују власништво, што у пракси значи да неколико десетина хиљада старих исправа – којима се до сада једино судским путем могао обезбедити упис у базу катастра непокретности – коначно могу решити проблем.

Наиме, циљана конвалидација уводи две кључне новине. Прво, омогућена је поједностављена електронска процедура за проверу старих исправа, коју грађани могу да користе самостално, без обавезе ангажовања адвоката. Исправе се подносе електронски, уз идентификацију путем система еУправе, а за покретање поступка довољан је мобилни телефон.

Друго, закон уводи посебне случајеве уписа, у којима је упис права могућ и када нису испуњени традиционални формални услови, као што је, на пример, непостојање безусловне изјаве о дозволи уписа код уговора старијих од 30 година.

“Могу се поднети уговори оверени пре 1. септембра 2014. године, као и друге исправе настале до 8. јуна 2018. године. Подношење старих исправа није временски ограничено”, наводе у РГЗ-у.

Како се прецизира, пријаве се подносе путем посебне апликације на званичној веб презентацији Републичког геодетског завода (www.rgz.gov.rs), путем опције „Циљана конвалидација – Пријаве“. Апликација не захтева унос података о непокретности јер Републички геодетски завод те податке проверава на основу достављене документације.

Уколико исправе не могу да буду основ за упис, грађани ће добити јасно обавештење и упутство за даље поступање. У РГЗ-у напомињу да циљана конвалидација не замењује поступак „Свој на своме“, већ се са њим допуњује и може се водити паралелно.

Које проблеме најчешће решава овај поступак?
Циљана конвалидација намењена је грађанима који због формалних недостатака старе документације нису могли да упишу своја права у катастар. Она, према наводима РГЗ-а, омогућава да се реална имовинска права, која су годинама постојала, али нису била евидентирана, коначно провере и упишу у катастар на сигуран и поуздан начин. Најчешћи проблеми које овај поступак решава су:

Уговори без сагласности за упис (клаузуле интабуланди) – код уговора закључених пре више деценија сагласност продавца за упис често не постоји или није доступна, што више не мора да буде препрека за упис.
Хипотеке старе 30 и више година без потврде за брисање – у ситуацијама када не постоји документација за брисање старе хипотеке, а протекло је више деценија, сада постоји посебан поступак за решавање тог проблема.
Неусклађеност површине или података о непокретности – разлике између података из уговора и података из катастра (површина, ознаке, бројеви парцела или посебних делова) више не представљају аутоматску препреку за упис.
Недостатак употребне дозволе за старије објекте – када објекат има грађевинску дозволу, али употребна дозвола не постоји или није доступна, циљана конвалидација омогућава проверу и решавање таквих случајева.
Одлуке судова или органа без клаузуле правноснажности – старије судске или управне одлуке, код којих није могуће прибавити потврду правоснажности, могу се разматрати у оквиру овог поступка.
Неусклађеност података о лицима у документацији – разлике у имену, презимену или другим личним подацима у старим исправама више не морају да буду разлог за одбијање захтева, ако се може утврдити идентитет.

Грешке у броју стана, парцеле…
Подсетимо, Ђорђе Вукотић, адвокат и консултант у области грађевинских дозвола, истакао је у разговору за Бизнис.рс да измене Закона о државном премеру и катастру доносе више битних новина и да се, када је реч о грађанима, најважније измене односе на могућност решавања дела “старих предмета”, то јест нерешених захтева који већ годинама блокирају све накнадне уписе у катастар у односу на конкретне непокретности.

“Нови члан 88.б Закона децидно прописује ситуације у којима ће службе катастра моћи да изврше упис права у корист фактичких власника непокретности, а по раније поднетим захтевима за упис уз које су приложене такозване ‘непотпуне исправе’”, истакао је Вукотић.

То су, пре свега, ситуације у којима је у исправи (уговор, оставинско решење и слично) та непокретност означена другачије него у катастру (на пример, грешке у броју стана или парцеле). У том случају је странка дужна да достави елаборат геодетских радова о идентификацији непокретности.

Такође, омогућен је упис и у ситуацијама када је проток времена релативизовао неке недостатке исправа.

“На пример, ако постоји разлика у површини објекта која је уписана у катастар од оне која је наведена у исправи сачињеној до 1. августа 1992. Или ако недостаје употребна дозвола, а достављена је грађевинска дозвола издата до 1. августа 1992. године. У свим тим случајевима се од странке тражи да достави налаз судског вештака, који премошћује тај недостатак. У случају да странци на исправи која је основ уписа (пресуда, управни акт) недостаје клаузула правоснажности или јој у случају купопродаје недостаје цлаусула интабуланди, односно потврда о исплати цене, упис ће се извршити без тих исправа, ако је од њиховог сачињавања протекло најмање 30 година”, објаснио је Вукотић.

Према његовим речима, закон решава и честе случајеве „пломби“ у којима се не слажу подаци о преносиоцу права у исправи (уговору) и лицу уписаном у катастар. Прописано је да ће се упис извршити ако странка достави изјаву два сведока о истоветности тог лица, која је оверена од стране јавног бележника.

“Сматрам да је добро што су усвојене измене закона које омогућавају решавање дела старих предмета, а самим тим и свих накнадно поднетих захтева у односу на те исте непокретности. Измене закона у овом делу су више него добродошле и значајно ће унапредити правну сигурност власника тих непокретности и трећих лица која полажу, односно стичу, права на њима”, оценио је Вукотић.

БИЗНИС.РС