Професор Шумарског факултета Бранко Главоњић изјавио је да је јака зима у Србији утицала на пораст потражње пелета, што је довело до раста цена и ограничене продаје по купцу и додао да због тога цене пелета могу досећи до 47.000 динара по тони.
Главоњић је рекао да хладно време није једини разлог за пораст потражње, већ да је основни фактор све већи број домаћинстава која су прешла са струје на пелет.
Таква домаћинства нису имала пуно искуства о томе како функционише тржиште пелета, а пре свега када треба кренути у набавку пелета. Многа од њих су кренула у набавку тек у септембру, а нека у октобру, када су стоваришта и фабричке залихе већ биле испражњене. Већ на почетку грејне сезоне дошло је до повремених несташица пелета, које су се интензивирале током октобра. Домаће фабрике не могу у тако кратком временском периоду да задовоље тако велику потражњу и, логично, томе је уследио раст увоза, рекао је Главоњић за РТС.
Истакао је да је већина потрошача кренула са куповином тек у септембру или октобру, када су стоваришта и фабричке залихе већ биле ограничене.
Према његовим речима то је довело до повремених несташица, које су се посебно осетиле током октобра.
Како домаће фабрике нису могле да задовоље нагло повећану потражњу, дошло је до пораста увоза, појашњава Главоњић.
Увоз у новембру и децембру, допринео је да се делимично ублаже последице несташица и чак што више имали смо једну благу стабилизацију тржишта у другој половини децембра месеца када је на стовариштима овим већим могао да се купи пелет без икаквих ограничења. Међутим, таква ситуација трајала је релативно кратко јер већ половином јануара потражња поново почела да расте и таква ситуација је и данас, додао је Главоњић.
Он објашњава да су претходне три зиме биле благе, па су домаћинства трошила мање пелета и куповала га тек по потреби.
У хладнијим зимама, додаје, потрошња је значајно већа.
Прошле зиме смо имали парадоксалну ситуацију – фабрике, оптерећене залихама, морале су да снизе цене пелета. Грејање на пелет било је изузетно јефтино, па су многа домаћинства поступно докупљивала онолико пелета колико им је било потребно. У таквој ситуацији домаћинства су профитирала, а такав приступ се показао исправним, навео је он.
Главоњић је навео да је од половине јануара снабдевачи продају пелет искључиво на џакове, а један потрошач може да купи највише 10 до 15 џакова и додао да се ситуација разликује од стоваришта до стоваришта и од региона до региона.
Најтежа ситуација у погледу снабдевања је у регионима Војводине, Шумадије и јужне Србије. У тим регионима постоји мали број произвођача, односно фабрика за производњу пелета, а оне које постоје имају веома мали капацитет и ограничену производњу, казао је он.
Због тога трговци из ових региона морају да се снабдевају из других делова Србије, али и то је све теже јер, како каже, потражња у тим регионима такође расте.
Напомиње да су, чак и у Београду, где највећи део домаће производње иде на тржиште, трговци ограничили количину пелета по купцу како би што више домаћинстава могло да задовољи потребе.
Ону једну палету дрвног пелета од 1.050 килограма деле на пет потрошача по принципу ‘свима помало до следеће испоруке’. Плашим се да ће такав систем продаје бити заступљен током читавог фебруара јер домаће фабрике у овом тренутку немају довољно сировине да могу озбиљније да повећају производњу, објашњава Главоњић.
Према његовим речима цене пелета у Србији варирају и могу досећи и до 47.000 динара по тони.
Главоњић је истакао да правило за цену у овом тренутку не постоји – она се разликује од стоваришта до стоваришта и од испоруке до испоруке, у зависности од локалне потражње у моменту када роба стигне на продајна места.
Он додаје да је најјефтинији пелет могуће набавити директно из фабрика, које све више имају регистровану малопродају.
Наиме, многе наше фабрике имају регистровану малопродају и цена пелета у фабрикама у овом тренутку се креће између 36.000 и 38.000 динара. Ту погодност јако пуно користе потрошачи у југозападној Србији, јер тамо у свакој општини има један, а у некима два или више произвођача, наводи он.
Главоњић истиче да ће стабилизација тржишта пелета зависити од хладноће зимских дана и ситуације на европском тржишту и додаје да, ако хладни дани потрају, а потражња остане висока, не може се очекивати стабилизација пре средине марта.
Ако остану овако хладни дани и ако се ситуација у Европи не промени, није реално очекивати да ће доћи до стабилизације тржишта пелета пре средине марта ове године, упозорава Главоњић.
Он додаје да је за потрошаче најважније да прате цене и да, када је могуће, купују директно из фабрика како би обезбедили довољне количине за читаву грејну сезону.
БОНУС ВИДЕО:
