КО ИМА ПРАВО НА РЕГРЕС ЗА ГОДИШЊИ ОДМОР И ДА ЛИ МОЖЕ БИТИ УНОВЧЕН?

Link kopiran u privremenu memoriju!

Регрес се исплаћује у новцу, у складу са општим актом послодавца и уговором о раду.

Сви запослени у Србији имају законско право на минимум 20 радних дана годишњег одмора у току једне календарске године, према одредбама Закона о раду.

Исти закон прописује и да запослени имају право на накнаду трошкова у складу са општим актом послодавца и уговором о раду, укључујући и регрес за коришћење годишњег одмора. Ово је обавеза сваког послодавца и право сваког радника.

Како објашњава правник Инфостуда Милан Предојевић, особе ангажоване ван радног односа, по уговору о делу или привременим и повременим пословима, немају ово право, преноси Бизнис.рс

  • Регрес за коришћење годишњег одмора исплаћује се у новцу, у складу са општим актом послодавца и уговором о раду. Накнада регреса се одређује у висини коју послодавац одреди у складу са својим финансијским могућностима, а износ мора бити изражен у новцу – истиче Предојевић.

Што се тиче начина исплате, он појашњава да се регрес исплаћује уз плату. Начин исплате, да ли уз сваку плату, у више делова током године или једнократно, дефинише послодавац интерним актом.

  • Законски и подзаконски прописи у Србији не регулишу висину накнаде трошкова регреса за коришћење годишњег одмора. Утврђена је само обавеза послодавца да обрачуна и исплати ову накнаду запосленом. Детаљније уређивање износа регреса у потпуности је препуштено послодавцу, који све у вези висине накнаде може дефинисати општим актом или уговором о раду – наводи Предојевић.

Према Закону о раду, запослени у току једне календарске године има право на најмање 20 радних дана годишњег одмора, док максималан број дана није законски ограничен, додатни дани зависе од одлуке послодавца, при чему закон само наводи критеријуме који могу послужити као смернице.

  • Дужина годишњег одмора одређује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава према доприносу радника, условима рада, радном искуству, стручној спреми и другим критеријумима дефинисаним општим актом или уговором о раду. Закон прецизира две ствари: прво, да послодавац мора обезбедити минимум од 20 радних дана годишњег одмора за једну календарску годину и друго, да послодавац сам одређује правила за повећање овог минимума, а закон само даје примере критеријума – објашњава Предојевић.

Критеријуме за увећање годишњег одмора послодавац може прописати кроз колективни уговор, општи акт (правилник) или уговор о раду. Иако послодавац има овлашћење да одређује термин годишњег одмора, постоје одређена ограничења.

  • Закон о раду је јасан: годишњи одмор може се користити једнократно или у више делова. Ако се користи једнократно, цео одмор мора се искористити у години за коју је одобрен. Ако се користи у деловима, први део треба трајати најмање две радне недеље непрекидно, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године – појашњава Предојевић.

Када се неискоришћени годишњи одмор може исплатити

На питање шта се дешава ако послодавац не омогући запосленом коришћење годишњег одмора због повећаног обима посла или мањка радника, Предојевић наглашава да право на плаћени годишњи одмор спада у неотуђива уставна права радника и да се радник не може одрећи овог права нити му оно може бити ускраћено или замењено новчаном накнадом.

  • У изузетним ситуацијама, као што је престанак радног односа или други објективни разлози због којих није могуће искористити преостали годишњи одмор, Закон о раду предвиђа исплату накнаде за неискоришћени одмор. Према прописима, једини случај када годишњи одмор може бити замењен новчаном накнадом је престанак радног односа. Послодавац тада мора исплатити накнаду у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, пропорционално броју неискоришћених дана годишњег одмора – објашњава Предојевић.

Свака друга исплата новчане накнаде уместо коришћења годишњег одмора законом је забрањена и подразумева одговорност послодавца, укључујући новчану казну.

  • У ситуацијама када послодавац не омогући коришћење годишњег одмора из других разлога, осим престанка радног односа, одговараће за накнаду штете према општим правилима о одговорности за накнаду штете, а не по одредбама Закона о раду – закључује Предојевић.

Каматица

БОНУС ВИДЕО:

Tagovi