У Србији је током 2025. године рођено мање од 60.000 беба, што је најнижи број од када се води званична статистика, показују подаци Републичког завода за статистику.
Како је за Euronews Србија изјавила начелница Одељења за демографију Гордана Бјелобрк, овакав исход био је очекиван и представља последицу дугорочних демографских кретања.
„Једне године је морало да се деси да број рођених падне испод 60.000 и то је 2025. година. Иако ће коначни подаци донети благо повећање, сигурно нећемо прећи ту границу“, навела је Бјелобрк.
Она истиче да Србија још од педесетих година прошлог века бележи континуиран пад броја живорођених, јер се рађа све мање генерација, а све мање младих улази у фертилни период. Додатни проблем представља и померање старости у којој се људи одлучују на брак и родитељство, док биолошке границе остају исте.
Према њеним речима, на пад наталитета утиче комбинација друштвених и биолошких фактора, али и миграције, које додатно смањују број младих у репродуктивном добу. Иако држава кроз мере популационе политике може да олакша одлуку о родитељству, те мере саме по себи нису довољне да преокрену негативан тренд.
Бјелобрк указује и на промене у породичним обрасцима – данас се 31 одсто деце рађа ван брака, док је број склопљених бракова готово преполовљен у односу на деведесете године. Истовремено, разлике између региона су све израженије: Београд и Војводина бележе позитиван миграциони салдо, док југ и исток Србије настављају да губе становништво.
„Пад наталитета последица је сложених и међусобно повезаних фактора и не може се решити преко ноћи“, закључила је Бјелобрк у разговору за Euronews Србија.
БОНУС ВИДЕО:
