Велика промена очекује све ученике у Србији који од 2027/2028. године крећу у први разред гимназија, као и у први и пети разред у основним школама, јер би управо тада на снагу требало да ступе такозвани национални уџбеници.
Како је за сада то велика непознаница, позвали смо професора историје и председника удружења Еду Форума, Александра Маркова, а који је за Телеграф.рс потанко објаснио шта заправо ови национални уџбеници подразумевају, као и на које ће се све предмете односити. Овом приликом Марков је истакао и колико ће сам префикс “национални” утицати на саму садржину предметне наставе.
Овом променом, наглашава професор Марков на почетку разговора, за сада су обухваћени само историја и географија, а за које се, прича он даље, јавила потреба да се ставе под контролу државе.
“Држава ће од школске 2027/2028. године бити та која ће издавати и штампати уџбенике за ове предмете. Сама идеја је релативно стара, односно, јавила се још 2021. године. Тадашњи министар Вулин је први изјављивао да уџбенике историје, управо тим речима ‘треба да пише држава’. И онда дуго времена се нагађало да ли ће бити уведени, да ли неће, па је једно време деловало да се одустало од тога. Уместо националних уџбеника уведене су читанке, односно посебне националне читанке. И затим, некако нагло, крајем претходне календарске године је Скупштина усвојила и ову измену”, говори професор Марков.
“Кључне промене односе се на историју и географију. Они сад прелазе на потпуну контролу државе у смислу да ће држава бити та која ће их издавати и штампати. То ће бити Завод за уџбенике, пошто нам је он једини национални издавач. У суштини, свело се на два предмета, иако је у старту било најављено за више предмета. Били су у причи српски, историја, географија, ликовно, музичко, када је реч о предметима за старије разреде, а за млађе разреде је био предмет Природа и друштво и Свет око нас. Међутим, ти предмети који нису историја и географија, они ће имати статус националног уџбеника, али се суштински код њих неће мењати – и даље ће моћи да их издају сви издавачи. Једина промена се односи на историју и географију. То су предмети који долазе под потпуну контролу државе”, говори нам Марков даље.
Имплементација је, наводи он даље, планирана од 2027/28. године и уводиће се, истиче даље, сукцесивно.
“Дакле, биће за пети разред основне и први разред средње школе, када је реч о средњим школама, и онда ће се постепено сваке године уводити за наредни разред уколико се у неком тренутку не одустане од тога. С обзиром да је закон већ усвојен и да није ишао у неку ширу јавну расправу, оно на шта би сад требало водити рачуна и обратити пажњу јесте да сам процес избора аутора буде довољно транспарентан, односно, да буду јасно дефинисани критеријуми како ће се бирати аутори. Сад је то прилично широко постављено, односно, зна се да за аутора уџбеника могу да се бирају лица која имају само завршен факултет. Дакле, није прецизирано да морају имати диплому у складу са облашћу којом се баве, него само завршен факултет и ‘интегритет и ауторитет’. Интегритет и ауторитет су широке категорије и тешко их је вредновати”, појашњава нам даље Марков.
Аутори уџбеника ће као и увек до сада, бити из Србије.
“Аутори су увек из Србије. Изузетак су само уџбеници за стране језике, дакле, ту се дешавало да аутори не буду из Србије. Сви остали уџбеници имају домаће ауторе. Увек су уџбенике писали домаћи аутори, али се некако кроз медије често пласирао тај наратив да нећемо да нам уџбенике историје пишу странци, а вероватно се везивало за то што су издавачке куће из иностранства. Што опет нема никакве везе јер, кажем, и та издавачка кућа, без обзира где се налази централа, она мора да поштује домаће законодавство, домаће законе, на крају крајева плаћа и порез у Србији, а и уџбеник пролази кроз неколико комисија Министарства просвете и на крају завршни чин је потпис министра просвете. Тако да док министар просвете не потпише сагласност да уџбеник изађе, он се не може појавити на тржишту, самим тим не може доћи ни до ученика”, прича нам даље Марков.
Познато је и колико ће сам придев “национални” утицати на саму садржину уџбеника, као и шта ученици могу у том смислу да очекују.
“Министарство просвете је најавило, односно, већ се ушло у промене у смислу да се мења програм – почело се од програма за гимназије, а најављене су и промене за основну школу. Тако да претпостављам да ће и програм наставе бити мењан. Највероватније, јер немамо званичну повратну информацију, биће мењан сукцесивно и пратиће пети и први, па онда после шести и други разред и на тај начин ће се постепено све уводити. Јер, ако не промените програме, онда суштински ви нећете мењати нешто, не можете ни да мењате садржај уџбеника. А, ако се буде мењао програм наставе, онда можемо можда имати и другачије уџбенике, можда и другачији садржај, али кажем, све је некако у најави, изузев тог првог разреда гимназије где се ушло активније у промене.”
Подсетимо, поред горе наведених реформи, у плану Министарства просвете је и скраћивање часова у основним и средњим школама са 45 минута на по пола сата, док је недавно и сам премијер Србије Ђуро Мацут истакао да је средњшколско образовање код нас неадекватно, те да су нужне промене и на том нивоу. Професор Марков нам је сада прокоментарисао предложене измене, па предложио потпуно другачији приступ од наведеног.
“Премијер је само наговестио да ће доћи до неких промена, констатовао је да стање није добро, али то је нешто што знамо сви ми који радимо у школама, а знају и родитељи који су на тај начин укључени у образовни систем. Али ако се не каже шта ће се конкретно мењати, онда опет можемо само да нагађамо да ли се мисли на неку комплетну промену. Што се тиче скраћивања часова, мени је то у почетку деловало само као вест за медије, а на крају је прерасло у читаву причу. Сама најава скраћивања наставе делује неозбиљно, као и сам аргумент који се кости да је оправда – мањак пажње код ученика. Значи, ми не треба да се прилагођавамо томе што ученици имају краћи распон пажње, па да им онда прилагођавамо часове тој таквој врсти пажње. Треба заправо њих да научимо да могу да се фокусирају на различите теме”, прича Марков и додаје да, по његовом мишљењу, треба користити флексибилан модел који се показао добро на Западу.
“Много је бољи модел где имате флексибилну дужину трајања наставе, попут неких модела који се користе у Западној Европи, конкретно Француска има такве моделе наставе. И генерално тренд је у развијенијим школским системима да час траје дуже, а не краће. Не знам за примере где час траје 30 минута. Мислим да то у Србији неће проћи. Када бих се ја питао, ја бих пре ишао на варијанту да час траје дуже или да постоји нека врста флексибилности, што је опет у нашем систему јако тешко реализовати, имајући у виду да је реч о великом и гломазном систему”, закључује на крају разговора наш саговорник Марков.
Телеграф
БОНУС ВИДЕО:
