Паркинг-места су последњих година постала важан део тржишта некретнина, али њихов правни статус и даље изазива бројне недоумице међу грађанима.
Иако се често купују и продају уз станове, она нису увек правно изједначена са непокретностима попут станова или гаража.
Кључна разлика: унутар или ван објекта
Како објашњавају из Републички геодетски завод, најважније је разликовати паркинг-места која се налазе унутар објекта од оних на отвореном.
Када је реч о спољним паркинг-местима, односно онима која се налазе на парцелама ван зграде, она се не могу уписати у катастар као непокретност у својини, пише Каматица.
„Она немају статус непокретности“
„Када говоримо о, такозваном, трајном коришћењу паркинг-места, мислимо управо на те отворене површине. Она немају статус непокретности као што је то случај са становима, локалима или гаражама“, појашњавају из једне агенције за некретнине.
То значи да грађани у тим случајевима не купују власништво, већ право коришћења.
Сива зона између коришћења и власништва
За разлику од гаражних места, која имају пун правни статус и могу се слободно куповати, продавати, поклањати или наслеђивати, паркинг-места ван објеката остају у својеврсној „сивој зони“.
Закон омогућава пренос права њиховог коришћења, али то право није исто што и власништво.
Након измена Закона о планирању и изградњи из 2018. године, уведена је могућност преноса права трајног коришћења паркинг-места. Међутим, такав уговор може се само евидентирати у катастру, али не представља доказ стварног права својине.
Другим речима, грађани могу међусобно да пренесу право коришћења паркинг-места и да тај уговор буде забележен, али таква евиденција не пружа исту правну сигурност као класичан упис власништва.
Продаја постоји, али правни основ је слабији
У пракси, паркинг-места се најчешће добијају уз стан, по договору са инвеститором, и реч је о јасно одређеном делу простора који се користи за паркирање.
Такво место, међутим, не може се самостално продати као некретнина.
„Ипак, у случају наслеђивања стана, наследници преузимају и право коришћења паркинг-места, јер је оно дефинисано уговором са инвеститором. Када је реч о порезу, ситуација је додатно сложена. Порез на имовину плаћа се само за паркинг-места која су укњижена као посебне непокретности, односно која постоје као самосталне јединице у катастру“, појашњавају из агенције.
Ко плаћа порез, а ко не?
Пореска обавеза постоји само ако је паркинг-место уписано као посебна непокретност.
У супротном, формална обавеза не постоји.
То у пракси доводи до неуједначености — док једни грађани плаћају порез, други не, без директних последица.
биз.портал.рс
БОНУС ВИДЕО:
