У последњих неколико деценија, употреба хербицида у пољопривреди Србије
значајно је порасла. Разлози за то су бројни – од потребе за већим приносима,
преко недостатка радне снаге, па све до све веће трке на тржишту где се од
произвођача очекује брзина и ефикасност. Иако су хербициди несумњиво
олакшали производњу и смањили физички рад на њивама, све чешће се
поставља питање њихове прекомерне и неконтролисане употребе.
На први поглед, хербициди делују као идеално решење. Једним прскањем решава
се проблем корова који би иначе захтевао сате или дане рада. Међутим,
дугорочне последице таквог приступа често се занемарују. Земљиште, које је
основ сваког пољопривредног система, трпи велике промене услед сталног
уношења хемикалија. Његова природна структура се нарушава, микроорганизми
који су кључни за плодност нестају или се смањују, а самим тим опада и квалитет
обрадивих површина.
Поред тога, један од озбиљнијих проблема јесте загађење вода. Хербициди се не
задржавају само на површини на којој су примењени. Киша и наводњавање могу
их испрати у дубље слојеве земљишта, одакле доспевају у подземне воде, реке и
језера. На тај начин утичу не само на биљке, већ и на животињски свет, али и на
здравље људи. Дуготрајно излагање чак и малим количинама ових хемикалија
може имати негативне последице, које се често не виде одмах, али се акумулирају
током времена.
Још један проблем који се јавља јесте појава резистентних корова. Као и код
антибиотика у медицини, прекомерна употреба хербицида доводи до тога да
одређене врсте корова развијају отпорност. То значи да средства која су раније
била ефикасна више не дају резултате, па су пољопривредници приморани да
повећавају дозе или прелазе на јаче препарате. На тај начин улази се у зачарани
круг који дугорочно повећава трошкове производње и додатно оптерећује животну
средину.
Не треба занемарити ни економски аспект. Иако хербициди краткорочно смањују
трошкове рада, њихова све већа употреба и потреба за скупљим препаратима
дугорочно могу значајно оптеретити буџет пољопривредних газдинстава. Мали
произвођачи су посебно угрожени јер често немају довољно знања или ресурса да
правилно управљају употребом хемијских средстава.
Сматрам да решење овог проблема не лежи у потпуном одбацивању хербицида,
јер би то у тренутним условима било тешко изводљиво, већ у њиховој рационалној
и контролисаној примени. Кључ је у едукацији пољопривредника и подизању
свести о последицама прекомерне употребе. Такође, важно је подстицати примену
алтернативних метода, као што су плодоред, механичко уклањање корова,
употреба покровних усева и прецизна пољопривреда.
Држава такође има важну улогу у овом процесу. Кроз регулативе, субвенције и
контролу тржишта може се утицати на смањење прекомерне употребе хемијских
средстава. Подршка органској и одрживој производњи може бити један од кључних
корака ка здравијем пољопривредном систему.
На крају, треба имати у виду да пољопривреда није само производња хране, већ и
очување природних ресурса за будуће генерације. Ако данас не водимо рачуна о
земљишту, води и здрављу људи, сутра ћемо се суочити са много већим
проблемима. Србија има потенцијал да развија одрживу и квалитетну
пољопривреду, али је за то потребно више одговорности, знања и дугорочног
размишљања.
Зато верујем да је време да се запитамо не само колико производимо, већ и на
који начин то радимо. Јер начин производње данас директно одређује квалитет
живота сутра.
Лазар Васић
Саветодавац за заштиту животне средине
ПССС Смедерево
БОНУС ВИДЕО:
