Добивши од Бога благодатне дарове: прозорљивости, чудеса и исцељења, а по вољи Свевишњег, почео је да ступа у разговор са посетиоцима, а пре свега са монасима. Његове речи, пренете неком посебном љубављу и препуне неке тихе, животне власти, загревала су људска срца, чак и она окорела и хладна.
Са великом љубављу лечио је све душевне и телесне болести. Толико је био познат и вољен да је дневно долазило скоро по две хиљаде људи на лечење или савете, или само за његов благослов.
Одликовао се великом смерношћу. Када га је цео свет славио, он је себе називао убоги Серафим.
Дана 14. јануара 1833. године старац Серафим је завршио свој живот на земљи, у својој обичној белој подраси, клечећи на коленима на свагдашњем месту својих молитвених подвига, пред иконом Божје Матере “Умилење”. Око врата му је висио мали крст са распећем, а руке су му биле прекрштене на грудима.
Обичаји и веровања
Осим што је многима помагао за живота, Серафим Саровски оставио је драгоцене речи које живе скоро два века након његове смрти. Ово су његови савети о томе како да сачувате унутрашњи мир:
– Ништа на свету није боље од мира у Христу – у њему се поништава свака борба ваздушних и земних духова: Јер не ратујемо ми против крви и тела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе поднебесних.
Овај дан се празнује и као Претпразништво Богојављења, па се у појединим деловима Србије веровало да би ваљало дочекати поноћ како би се Светом Серафиму упутила молитва за мир и срећу. Предање каже да ће овај светитељ свакоме ко то учини послати велико чудо.
