Право на новчану накнаду за време незапослености може остварити лице које се по престанку радног односа, односно обавезног осигурања, пријави на евиденцију незапослених код Националне службе за запошљавање, које је остварило минимални стаж осигурања од 12 месеци непрекидно или 12 месеци са прекидима у последњих 18 месеци, и коме је радни однос, односно обавезно осигурање, престало по неком од основа који су таксативно наведени у члану 67. Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености, како је објашњено из НСЗ-а.
Да би се право на новчану накнаду остварило у пуном обиму, неопходно је захтев поднети у законом прописаном року од 30 дана од дана престанка радног односа, односно осигурања.
“Дужина исплатног периода новчане накнаде зависи од оствареног стажа осигурања незапосленог и иста може бити призната у трајању од три, шест, девет, 12 месеци и изузетно у трајању од 24 месеца“, наведено је за наш портал.
Колико дуго грађани могу да примају новчану накнаду након отказа?
Незапосленом грађану се новчана накнада исплаћује три месеца ако има стаж од једне до пет година, шест месеци ако има стаж од пет до 15 година, девет месеци ако има стаж од 15 до 25 година и дванаест месеци ако има стаж осигурања дужи од 25 година.
“Изузетно, новчана накнада припада незапосленом у трајању од 24 месеца уколико незапосленом до испуњавања првог услова за остваривање права на пензију, у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању, недостаје до две године. Испуњеност услова за остваривање права на пензију, по основу стажа осигурања, незапослени доказује појединачним актом организације надлежне за пензијско и инвалидско осигурање”, објаснили су за портал МОНДО.
Истакли су да уколико је незапослени већ био корисник права на новчану накнаду за време незапослености, у стаж осигурања за остваривање поновног права се не урачунава стаж за који је већ остварио новчану накнаду.
Како се обрачунава висина новчане накнаде за време незапослености?
Једно од најважнијих питања грађана који остану без посла јесте колико ће новца примати за време док имају право на накнаду у случају незапослености.
“Висина новчане накнаде утврђује се тако што се износ укупне зараде, односно накнаде зараде, основице осигурања и висине уговорене накнаде незапосленог у последњих 12 месеци који претходе месецу у коме је престао радни однос, односно престало осигурање, подели са износом просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике у тренутку остваривања права на новчану накнаду, на који се начин утврђује лични коефицијент, који се даље множи са основицом дневне новчане накнаде, која је законом утврђена у номиналном износу, (последњи усклађени износ, који је у примени од 1. фебруара 2024. године износи 1.407 динара), како би се добио дневни износ новчане накнаде, након чега се приступа израчунавању месечног износа новчане накнаде тако што се дневни износ помножи са бројем календарских дана у месецу у којем се остварује право”, објаснили су нам.
Додали су да Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености познаје најнижи и највиши “бруто” износ новчане накнаде који се усклађују једном годишње са годишњим индексом потрошачких цена у календарској години која претходи години у којој се усклађивање врши.
“Последњи усклађени најнижи месечни износ новчане накнаде, за цео календарски месец, износи ‘бруто’ 31.503,00 динара (20.697,47 динара ‘нето’), а највиши месечни износ новчане накнаде износи ‘бруто’ 73.029,00 динара (47.980,05 динара ‘нето’). Корисницима којима је решењем утврђени дневни износ новчане накнаде између најнижег и највишег законом прописаног, добијаће тај износ новчане накнаде (износ дневне новчане накнаде помножен са бројем календарских дана у месецу за који се врши исплата), док ће корисници којима је тако обрачуната накнада нижа или виша од најнижег или највишег ‘бруто’ месечног износа новчане накнаде исту добијати у законом прописаном најнижем, односно највишем износу”, закључили су за МОНДО из Националне службе за запошљавање.
мондо.рс
