Професор воћарства Зоран Кесеровић и председник Савеза пчеларских организација Родољуб Живадиновић говорили су о томе како сачувати воће и имају ли пчелари рецепт за ову сезону јер пчеле никада нису тако рано изашле на пашу.
Упркос великим осцилацијама у темпаратури, воћари очекују родну годину и за 20 процената веће приносе. Кажу да би били и већи када би више користили пчеле за опрашивање.
С друге стране, пчелари се прибојавају паше која је почела никада раније, али од меда не одустају упркос ниским откупним ценама као и великим количинама фалсификованог меда на тржишту.
Воће је изашло из најосетљивије фено-фазе прецветавања, али опасност од измрзавања и даље постоји. Ипак, она није толика да би угрозила укупан род воћа, који би требало да буде 20 одсто већи него лане, сматра професор воћарства са Пољопривредног факултета у Новом Саду, Зоран Кесеровић.
– Раније воћне врсте које су раније цветале као код кајсије су одмакле у развоју и једноставно мраз није могао ништа да уради. Једино смо имали мало код касноцветних сорти кајсија и код неке од сорти трешње измрзавања, али с обзиром на потенцијалну родност, то нису неке значајније штете. Поготово очекујемо већи принос у производњи шљиве, негде отприлике око 160.000 тона више него 2023. године. Значајно повећање имаћемо код крушке, вишње, малине и вероватно код трешње – рекао је професор Кесеровић уз закључак да ће ово бити једна од најроднијих година у последњих 20 година.
Багрем никада није тако рано процветао
Поред воћа, ни багрем никада није тако рано процветао. У већини кошница пчелиња друштва се нису развила довољно, дан је и даље краћи па пчелари кажу да им је сада више него икада пре потребно знање да би извели пчеле на пашу.
– Пчелари треба добро да изаберу паше, да користе тзв. СМС-ваге, да испитују терен, да виде где најбоље меди и да тамо селе кошнице. Оно што нас највише брине то је што креће захлађење које ће трајати седам дана, можда и до девет, евентуално 10 дана – каже председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић.
Додаје да пчелари могу да препознају измрзли багрем по томе што уместо цвета на стаблу доминира лишће.
ПЧЕЛАРИ И ВОЋАРИ ЈЕДНИ БЕЗ ДРУГИХ НЕ МОГУ
На питање да ли су пчелари и воћари схватили да једни без других не могу, Кесеровић и Живадиновић кажу да јесу. Да воћари у Војводини плаћају пчеларима 1.500 динара по кошници за опрашивање.
– Ми смо некада уносили једну до четири кошнице по хектару, сада уносимо око 20 кошница по хектару, и плус уносимо по једну кошницу бумбара код крушке и код трешње, и приноси су далеко већи. У време опрашивања цветова шљиве били су јако лоши услови, није било лета пчела и Србија је изгубила негде око 150.000 тона шљиве – рекао је професор воћарства Кесеровић.
Иако је истакао да тај модел плаћања по кошници не функционише јужно од Саве и Дунава и да је о томе требало причати пре 15 година, председник Савеза пчеларских организација Родољуб Живадиновић каже да је данас сарадња са воћарима ипак добра и да је и држава изашла у сусрет са последњом променом Закона о заштити биља.
Ниска откупна цена меда и нелојална конкуренција
Највећи проблем пчеларима је, сматра, ниска откупна цена меда као и нелојална конкуренција.
– Волим да кажем, до пре две године заиста су пчеларству у Србији цветале руже, међутим, латице су опале, остало је трње. Цена меда је преполовљена управо због кризе на светском нивоу, дошло је до преплављивања тржишта фалсификатима. Европска унија каже да око 50 процената меда који се увози није мед. Такве податке чујемо и из Русије. У Србији последње истраживање показује да је 80 процената меда у малопродаји фалсификат – каже Живадиновић и додаје да се то мора решити јер пчелари имају преполовљене цене које су на ивици или нешто испод производне цене.
Живадиновић каже и да се масовно напушта пчеларство, али да Савез охрабрује пчеларе да издрже.
