Од 1. јануара 2025. године Београд ће постати први град у Србији који уводи бесплатан јавни превоз за све грађане. Ова одлука, донета од стране Скупштине града Београда, изазвала је бројна питања о правима запослених на накнаду трошкова превоза и обавезама послодаваца.
Док се ова промена може сматрати значајним олакшањем за грађане престонице, она истовремено отвара правне и пореске дилеме које ће утицати на радне односе у Београду и широм Србије.
Према Закону о раду, сваки запослени има право на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са посла, осим ако послодавац обезбеди сопствени превоз. Накнада је у висини цене месечне карте за јавни саобраћај или стварних трошкова превоза, под условом да је документована.
Међутим, са увођењем бесплатног превоза у Београду запослени који користе јавни саобраћај неће имати право на накнаду за превоз, јер нема документованих трошкова.
“Поред тога, према Закону о порезу на доходак грађана, овакве накнаде су ослобођене пореза до износа од 5.398 динара месечно. Запослени који не користе јавни превоз већ приватна превозна средства, као што су сопствени аутомобил, такси или комби превоз, могу остварити право на накнаду уз одговарајућу документацију, попут изјаве о коришћењу одређеног превозног средства”, наводи председница удружења Рачуноводствена комора Србије Снежана Митровић.
Бесплатан јавни превоз у Београду не мења право запослених да траже накнаду трошкова уколико користе алтернативна превозна средства. Међутим, запослени који користе искључиво јавни превоз неће имати право на ову накнаду, јер неће постојати документовани трошкови.
Наша саговорница истиче да ово послодавце у Београду ставља у специфичан положај.
“Од њих се и даље очекује да дефинишу правила о накнадама за превоз у својим општим актима, али само за запослене који не користе јавни превоз. То може укључивати запослене који користе сопствени аутомобил или друге видове приватног превоза. За запослене у другим градовима Србије, где јавни превоз није бесплатан, ситуација остаје непромењена. Послодавци су и даље у обавези да исплаћују накнаде за превоз у висини цене месечне карте за јавни превоз или других документованих трошкова”, сматра Митровић.
Ова разлика доводи до потенцијалне дискриминације између запослених у Београду и оних у другим градовима.
“За послодавце у Београду одлука о бесплатном јавном превозу може донети финансијске уштеде, јер неће морати да исплаћују накнаде запосленима који користе јавни превоз. С друге стране, послодавци у другим градовима ће и даље сносити трошак накнада за превоз својих запослених, што их ставља у неповољан положај”, каже наша саговорница.
Одлука Београда о бесплатном јавном превозу отвара ширу дебату о томе да ли би и други градови и општине у Србији требало да следе исти пример. Таква пракса би не само олакшала свакодневни живот грађанима, већ и уједначила услове за послодавце и запослене у целој земљи.
„Међутим, питање права на накнаду за превоз остаје посебно значајно за запослене са нижим примањима, за које чак и минимални трошкови превоза могу представљати значајан финансијски терет“, закључује председница удружења Рачуноводствена комора Србије Снежана Митровић.
