Početna » АКО ВОЛИТЕ ЖИВОТИЊЕ: Уносан бизнис за који се многи у Србији одлуче, приход иде и до 14.000 евра за годину дана

АКО ВОЛИТЕ ЖИВОТИЊЕ: Уносан бизнис за који се многи у Србији одлуче, приход иде и до 14.000 евра за годину дана

Гајење домаћих аутохтоних раса у Србији поред подстицаја државе који нису занемарљиви, представља и прилично уносан бизнис за све оне који се одлуче да отпочну производњу и узгој животиња.

Министарство пољопривреде правилником је одредило које су то домаће аутохтоне расе које би требало заштити. Када су у питању домаће расе живине које доносе пристојну зараду, а које треба заштити то су највише сомборска капорка, банастки голошијан, косовски певач, и сврљишка кокош.



“Министарство је определило значајна средства за подстицаје и узгој аутохтоних раса живине, у буџету за очување животињских генетичких ресурса, односно домаћих раса даје 400 динара по грлу. За сомборску капорку или банатског голошијана на пример. Такође пре две године поједине општине су давале пилиће за узгој ових раса, конкретно голошијана и сомборске капорке, али је услов био да уколико се одлучите за узгој минимум грла буде педесет јединки, односно кока”, рекао је за Бизпортал економиста и узгајивач живине Никола Драганић, који је један од пионира у узгоју домаћих аутохтоних раса.

О сомборској капорки Драганић каже да је врста кокошке која се држи у слободном узгоју, а гаје се превасходно за јаја и месо, које је изузетног квалитета.

“Она носи све најбоље особине врста од којих је настала. Није јој неопходна велика количина хране, а месо и јаја су јој изузетног квалитета. Ова врста превсаходно намењена је слободном узгоју, па јој и због начина држања није неопходна велика количина хране”, објаснио је саговорник.

Никола Драганић каже да ни субвенције које су опредељене за узгој аутохтоних врста живине нису занемрљиве иако на први поглед делује да за 50 кока добијете свега 20.000 динара годишње.

“Под претпоставком да гајите коке на отвореном односно да се бавите органским узгојем, а да сте за новац од субвенције купили кукурз , та субвенција је скоро довољна да нису потребна даља улагања у храну. Овом субвенцијом скоро покривате трошкове хране за сомборку капорку која једе и глисте и црвиће и много тога са отвореног”, казао је Никола Драганић

Узимајући у обзир да се ове врсте, попут сомборске капорке или банатског голошијана гаје на отвореном и за њихову исхрану се примењује органски вид храњена, узгајивачи лако могу обезбедити сертификат органске производње. Уз поседовање тог сертификата и јаја ових кокошака су три пута скупља од оних са фарме објаснио је саговорник Бизпортала.

“Може се остварити доста успешна зарада, сомборска капорка је средње тешка раса и са шест месеци достижу два ипо до три килограма, петлови су тешки три ипо до чеитри килограма, месечно снесу од 180 до 220 јаја у зависности од храњења и услова у којима се држе. На осам женки иде један петао тако да онај ко има педестак кока, може очекивати 10.000 јаја од њих, уз сертификат о органској производњи та јаја се продају три пута скупље од оних са фарме“, рекао је он.

Драганић који је по струци економиста саветује у улагање у мини инкубаторе свима који за то имају могућност.

“Ја сам као економиста дошао чак и до боље рачунице. Сомборских капорки има мање од банатског голошијана тако да уколико се људи одлуче да гаје капорку, пиле узгојено од чистог генетског материјала, кошта 200 динара. Уколико пак продају јаје за даљи узгој, цена јајета је један евро и ту уз мало труда и лежи потенцијална зарада“, рекао је Никола Драганић.

Драганић каже да се улагањем у мини инкубатор од два пиљења враћа новац који је уложен у инкубатор и у јаја која треба да се излегу.

“Онај ко има педесет кока за годину дана може да заради 10.000 евра продајући јаја за даљу инкубацију, док људи који се одлуче да уложе мало више труда за инкубацију пилића чистог генетског материјала за годину дана остварити профит од 14.000 евра. Међутим ово је тренутна рачуница, док још увек ових кокошака има мало”, казао је Никола Драганић и додао да је сада прави тренутак да се уложи у ову расу кокошки.

Сомборска капорка
Сомборска капорка је раса кокошке створена почетком 20. века у Војводини укрштањем домаће кокоши, француског худана и кокошке “Сулмталер”. После Првог светског рата усаглашен је стандард ове расе, али је целокупна документација изгубљена током Другог светског рата. Шездесетих година прошлог века група ентузијаста је ову расу поново ревитализовала.

Изглед и особине:

Сомборска капорка је ћубаста кокош, веома складне форме тела, врло живахна и темпераментна. Као средње тешка раса истиче се добром носивошћу, лако се расквоцава и изводи пилиће. Пилићи већ првог дана по излегању имају малу ћубу на глави. По тој расној одлици сомборска капорка је добила име. Годишње снесе 200 до 220 јаја, а боље коке снесу и до 260 јаја. Кокошке са 6 месеци узраста достижу телесну масу од 2,5 до 3 килограма, а петлови 3,5 до 4 килограма. Ова кокош воли простор, није пробирач у храни, отпорна је на болести и промену климе. Познато је више варијетета боје сомборске капорке: бела, жута, граораста, плава.

Банатски голошијан
Банатски голошијан потиче од ердељског голошијана. Ова раса је посебно одомаћена у Банату па отуда и потиче њено име. Из Ердеља је ова раса кокоши донета прво у околину Кикинде, а одатле се раширила по целој земљи. Банатски голошијан је настао одређеном мутацијом гена. За разлику од ердељског голошијана, банатски голошијан има на половини врата малу пуфну од перја. То се у украсном смислу битно разликује од варијетета од којег је настао. Поред пуфне на врату, често и на глави има малу ћубу.Последњих година се ради и на стварању патуљастог варијетета. До коначног признавања овог варијетета, ова кокош се на изложбама појављује под радним стандардом.

Изглед и особине:

Снажног изгледа, средње висок положај тела, го врат са малом пуфном на половини. Тело је облика ваљка, нешто сужено према врату и репу. Глава је средње величине, најчешће са лиснатом крестом са лепо назубљеним врховима. Има и варијетета са ружастом крестом. Врат је у облику слова С. Лице је црвено. Леђа су средње дуга, мало повијена уназад. Банатски голошијан је живахног темперамента, отпоран на климатске промене и болести и у сталном је покрету у потрази за храном. Има снажно изражен нагон за лежењем, а коке су одличне мајке. Кока великог варијетета снесе годишње 120 до 160 јаја просечне масе 55 грама. Код појединих јединки је носивост и знатно већа.Телесна маса петла великог варијетета је 2,5 до 3 килограма, а коке 2 до 2,5 килограма. Телесна маса патуљастог петлића је 800 грама, а коке 700 грама.

БизПортал/МОНДО/Ј.Д.



You may also like

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2024 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept