Права из пензијског и инвалидског осигурања остварују се искључиво – по захтеву. Управни поступак покреће се по службеној дужности само у случајевима када је потребно ново одлучивање о већ утврђеном праву.
Иницијатор за овакав поступак су чињенице које су настале након утврђивања права, или су постојале и раније али нису биле познате. Наравно, неопходно је да су те чињенице од утицаја на право. Међутим, прописи који уређују управни поступак налажу заинтересованим појединцима да сами поднесу захтев уколико сматрају да испуњавају услове за неко од права.
Чињеница да дуго радите и да сте навршили године живота потребне за пензију не значи да ћете пензију само због тога почети да користите. Уколико сами не прикупите потребну документацију и не поднесете захтев, нећете постати пензионер. Слично је и са другим правима из пензијског и инвалидског осигурања.
Међутим, од захтева до решавања пут је некада краћи, некада дужи. Некада је једноставан, а некада је потребно прећи бројне препреке да би се стигло до циља. Да ли сте се некад запитали шта се све дешава од момента када поднесете захтев, док поштар не позвони на врата са решењем у коверти? Пре свега, дакле, захтев.
Републички фонд ПИО за практично све врсте права има предвиђен образац који странка попуњава. Сврха обрасца је да захтеви буду поднети на исти начин и да увек садрже све потребне податке. Захтев се најчешће подноси на шалтеру организационе јединице Фонда која је најближа адреси пребивалишта странке, али је могуће поднети га и путем поште, препоручено, као и електронски коришћењем е-Шалтера.
Уколико се захтев подноси путем портала е-Шалтер, образац захтева се попуњава онлајн и електронски шаље надлежној организационој јединици Фонда, заједно са скенираним прилозима доказа. Наравно, даљи поступак се разликује у зависности од тога за које право је поднет захтев.
Неки релативно једноставнији поступци не захтевају свеобухватно комплетирање доказа па се и брже спроводе. Ипак, захтеви за пензију су увек најинтересантнији па ћемо њих користити као пример. По подношењу захтева, први корак је формирање предмета. Овај део посла ради писарница, а почиње од провере да ли за исту странку предмет већ постоји. Ова провера подразумева да се испита постојање предмета у било којој организационој јединици Фонда, а не само у оној где је захтев примљен и која је надлежна да по њему поступа. Уколико се утврди да списи предмета већ постоје, они се прибављају и нови захтев се улаже у исти омот.
Циљ је да сва документација за осигураника буде на једном месту, што свакако олакшава даљи рад. Очекује се да ће се овај део поступка значајно убрзати у наредном периоду када Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање почне да користи електронску писарницу. По формирању предмета, захтев се заводи доделом одговарајућег класификационог знака, а списи се прослеђују даље. Наредни корак зависи и од врсте захтева. Уколико је поднет захтев за инвалидску пензију, потребно је обавити медицинско вештачење.
Наиме, постојање губитка радне способности је први услов за утврђивање права на инвалидску пензију. Управо из овог разлога се приоритет даје вештачењу. Уколико би се вештачењем утврдило да подносилац захтева нема такво обољење по основу ког би имао право на инвалидску пензију, онда би неки други кораци били сувишни. Медицинско вештачење обавља се на основу медицинске документације која је предата уз захтев или евентуално накнадно допуњена и непосредним прегледом осигураника.
Орган вештачења затим сачињава налаз, мишљење и оцену и списе предмета доставља организационој јединици надлежној за одлучивање у управном поступку. Медицинско вештачење обавља се и код неких захтева за породичну пензију, у зависности од околности, односно правне и фактичке ситуације. Уколико је налазом утврђен потпуни губитак радне способности, следећи корак је утврђивање свих података о навршеном стажу и основицама осигурања. Ове чињенице су одлучне и у погледу испуњења услова за стицање права, али и за одређивање висине пензије.
Такође, ово је корак који следи након писарнице у случају захтева за старосну пензију, као и код већине захтева за породичну пензију. Ово је обично и фаза у току поступка која најдуже траје. Ако се питате зашто, одговор је – зато што се у овој фази исправљају пропусти настали кроз читаву радну каријеру једног осигураника. У овој фази је потребно прибавити све податке које су поједини послодавци случајно или намерно „заборавили” да предају Фонду иако им је то била законска обавеза.
Такође је потребно и исправити грешке које су учињене приликом предаје података. Неретко се у овој фази утврди да регистровани подаци дају осигуранику више од 12 месеци стажа у једној години, или да му је основица осигурања мања од један одсто просечне годишње зараде. Овакви пропусти су баш велики и очигледни, али некада су недостаци у подацима мање упадљиви и потребни су знање и искуство да би се уочили и исправили. Корекције у подацима су посебан део проблема.
За њих је потребно успоставити контакт са послодавцима, или макар приступити њиховим архивираним подацима. Ово представља један велики сет изазова са којима се референти свакодневно суочавају. Неретко послодавци, или стечајни управници, нису расположени за сарадњу. Некада се од њих чује да немају довољно људи да би претраживали старе податке, па чак и да не знају где се архиве налазе. А подносилац захтева, наравно, за то баш и не мари. Чекање на пензију обично подразумева одсуство других прихода па и не чуди што су будући пензионери најчешће нестрпљиви.
У следећем броју наставићемо причу о путу до решења. Објаснићемо како се решење доноси, право на жалбу, али и још неке детаље из овог, свима значајног, управног поступка.
