Дуг и здрав живот је сан многих. О томе сведочи, између осталог, чињеница да волимо да читамо о методама стогодишњака за дуговечност. Др Ерик Вердин, који годинама проучава дуговечне људе широм света, открива како људи у јужној Европи живе дуже. Др Ведрин је председник и генерални директор Буцк института за истраживање старења, светског приватног истраживачког института посвећеног проучавању процеса старења који утиче на дужину и квалитет живота.
“Старост није медицинска дефиниција коју користе лекари, али је развој медицине променио начин на који је дефинишемо. Наш очекивани животни век се повећавао за две године сваке деценије у последњих 150 година. То значи да данас живимо до скоро 80. године, а 1870. смо живели до око 48. године. Тако се и наш животни век сваке деценије повећава за две године. Бити старија особа тада је било много другачије од тога бити старија особа данас, али из медицинске перспективе, ми не дефинишемо старост”, каже доктор.
Очекивани животни век се продужава, а ми стално правимо грешке. Који су наши највећи греси због којих смо далеко од дуговечности?
“Највећи непријатељ дугог живота у добром здрављу су нездраве навике, посебно оне везане за исхрану и начин живота. Ови фактори су много важнији од гена, јер они чине 93 одсто свега што утиче на одржавање здравља дуги низ година, док гени наслеђени од родитеља одређују дужину нашег живота само у 7 одсто“, објашњава др Ведрин и додаје:
“Пушење најнегативније утиче на наше здравље. Овај фактор може да скрати живот до 12 година код мушкараца и 9 година код жена када пуше више од 25 цигарета дневно. Други узрок скраћивања животног века је гојазност”, каже доктор.
Многи се питају ко живи дуже, вегетеријанци или вегани.
“Вегетаријанци живе дуже, али кључно нерешено питање је да ли вегетаријанска исхрана утиче на виталност. Испоставило се да многи вегетаријанци воде много бољи начин живота од остатка друштва. Вегетаријанци више вежбају, вероватније ће бити у браку, мање пуше и мање пију. То су фактори који директно доприносе повећању животног века и здравља. Међутим, нема јаких доказа да само месо може да утиче на то а живот буде краћи”, истиче доктор.
Колику улогу има сунце?
“Постоје јасни докази да људи који живе на југу, барем у Европи и у многим другим земљама, живе дуже. Испоставља се да је заправо крива хладноћа. Земље које су веома хладне, имају вишак смртних случајева из много разлога. Стога се верује да је једна од ствари која доприноси продужењу живота, утицај температуре. Такође је важно да живот у топлим земљама подстиче већи физички напор, што подразумева више времена на отвореном”, објашњава др Ведрин и додаје:
“Такође се испоставља да се у многим сунчаним земљама, барем у Европи, придржавају дијете коју обично називамо медитеранском исхраном. Има много својстава која доприносе дугом животу. Сунце убрзава старење углавном када изађемо на сунце без заштите. Заправо, топлота нема негативних ефеката на тело. Да, топлота може да буде опасна када говоримо о, на пример, прегревању, али је ипак мање опасна по здравље од мраза”, каже доктор.
4 најважније ствари за дуговечан живот
“Не можемо да променимо ДНК који наслеђујемо од родитеља, а који је одговоран за отприлике 7 одсто дужину и квалитет нашег живота, тако да у основи можемо да занемаримо овај фактор. Можда ћемо у будућности моћи да модификујемо ДНК, али ту опцију тренутно немамо. То неће бити могуће у блиској будућности. Кључно је фокусирати се на преосталих 93 одсто, односно на стил живота. Укључује исхрану, физичку активност, смањење стреса и друштвене везе“, саветује др Ерик Ведрин.
мондо
