Током 2023. године, лекари из 68 здравствених установа широм Србије пријавили су 980 случајева злостављања и занемаривања деце, у којима је 942 деце претрпело неки облик насиља. Међу њима је 411 девојчица и 559 дечака, док је за 35 деце пријаве стизале више пута. Ове забрињавајуће бројке указују на пораст насиља над децом у односу на претходни извештај Института за јавно здравље „Батут“.
Физичко насиље најраспрострањеније
Подаци показују да је 80 одсто деце било изложено физичком насиљу, 20 одсто емоционалном, док је свако десето дете било жртва сексуалног злостављања.
У посебно тешкој ситуацији су најмлађи, а нарочито новорођенчад. Само у Универзитетском клиничком центру Ниш током прошле године пријављено је 41 напуштено новорођенче, што додатно осветљава озбиљност проблема занемаривања деце у Србији.
Невидљиве последице занемаривања
Стручњаци упозоравају да занемаривање деце, иако не оставља одмах видљиве трагове, може имати дугорочне последице по њихов психолошки и физички развој. Деца која су изложена занемаривању често пате од психолошких траума, хроничних болести, а могу развити и озбиљне проблеме у понашању.
„Први видљиви знакови занемаривања могу бити неухрањеност, неадекватна одећа или лоша хигијена. Међутим, оно што је често невидљиво јесу последице психичког насиља, које не оставља физичке трагове, али дубоко погађа дете“, објашњава Игор Јурић из Центра за несталу и злостављану децу.
Случајеви насиља пријављени у свим друштвеним слојевима
Стручњаци наглашавају да злостављање и занемаривање деце није повезано са социо-економским статусом породице.
„Кроз дугогодишњу праксу у социјалној заштити сусретао сам се са случајевима озбиљног злостављања и занемаривања и у породицама са високим економским статусом. То није искључиво проблем сиромашних породица“, истиче Драган Вулевић из Коморе за социјалну заштиту.
Преоптерећене социјалне службе и недостатак координације
Повећан број пријава указује и на преоптерећеност институција које се баве заштитом деце. Социјалне службе немају довољно капацитета, а често долази и до недостатка сарадње између надлежних органа и установа.
„Здравствени радници су често први који примећују знакове насиља над децом. Неопходно је јачање њихове едукације и вештина за комуникацију са децом у оваквим ситуацијама, као и боља координација између свих институција у систему заштите деце“, додаје Јурић.
Највише пријава у Београду и Нишу
Највећи број пријава забележен је у Београдском округу – 437 случајева, док је у Нишавском округу пријављено 120. Од укупног броја пријава, 30 одсто случајева насиља прослеђено је социјалним службама.
Аутор:Блиц
