Доктор Софија Варагић Ивановић, начелник Одељења алергологије и клиничке имунологије Универзитетског клиничког центра у Крагујевцу каже да је од укупног броја прегледа чак половина пацијената који се ове године по први пут соучавају са тегобама које узрокује алергијски ринитис:
– Од 30 пацијента колико их просечно прегледа алерголог у току једне смене, чак 10 до 15 њих први пут се жали на симптоме као што су сузење и свраб очију, запушен нос, гребуцкање у грлу. Већином помисле да је реч о прехлади па се дуго муче са овим тегобама пре него што схвате чињеницу да им је неопхода терапија.
Само једна стабљика амброзије може да произведе десетине, па и стотине хиљада поленских зрна која могу да стигну и на удаљеност од 100 километара.
Стручњаци истичу да је за кошење амброзије сада касно. Оно се примењује пре него што ова биљка процвета када је неопходно да се уради ниско кошење два или три пута у сезони. Биљка након тог кошења поново креће из бочних пупољака, али производи све мању и мању биомасу и мању количину поленских зрна. Ипак, како истичу, некада је неопходно њено хемијско уништавање, али се то углавном односи на неприступачне терене, на великим нагибима и ободима града.
Зато је још пре неколико година направљен Акциони план за сузбијање ове биљке и то до 2029. године, али ту се изгледа стало. Када су у Србији пре двадесетак година почела мерења количине поленских зрна у ваздуху, полен амброзије бележио је максималне вредности од 200 поленских зрна, последњих година неретко се региструје и више од 900.
Када је реч о коровским биљкама као што су боквица, конопља, коприва бележе се ниске вредности њихових полена у ваздуху.
По терапију код лекара
ОСНОВНА терапија за лечење поленских алергија су лекови из групе антихистаминика који се могу купити без лекарског рецепта. Ипак, алерголози апелују да је најбоље да терапију одреди лекар јер за поједине пацијенте ови лекови нису довољни, поготово када су концентрације полена у високим вредностима.
