Доказани интернационалац је то објавио на свом Фејсбук профил уз биране речи и захвалност. Почео је каријеру у родном граду, прошао млађе категорије Црвене звезде, где га је повреда омела да се вине у неслућење висине, сходно таленту.
Затим је играо у Сремској Митровици, постао икона Сарајева, био у Финској, Хрватској, легенда је литванског Жалгириса, играо и у Суперлиги Србије у Колубари… За понос.
Овако је популарни Татко озваничио одлазак у фудбалску пензију:
„“То је то пријатељи моји! Након скоро 500 утакмица у професионалном фудбалу, више од 30 у европским куповима, четири титуле шампиона, три титуле Купа и једна титула Суперкупа, време је да се опростим од професиналног фудбала.
Не жалим ни за чим! У сваком клубу у којем сам играо стекао сам пријатеље за цели живот. Наставићу да делим своје искуство и знање са млађим генерацијама!
Хвала вам свима, који сте учествовали у мом путовању, али највише хвала мојој породици! Мојој жени, сину, мојој сестри, мојој мајци и оцу! Без вас бих био изгубљен!
Хвала мојим клубовима РоПС-у, Хелсинкију, Мариехамну, Колубари, Интеру из Запрешића, а највеће хвала мом једном и једином ФК Сарајево, без тебе не бих био играч и особа каква сам данас. Татко, over and out!“
