Банкари већ сада у Србији све теже одобравају кредите са фиксним каматним стопама.
То раде да би се заштитили од неизвесности која је озбиљно нарушила стабилност на глобалном финансијском тржишту.
До сада је већина кеш кредита била везана за динар и рата им је била фиксна током целог периода отплате, било да је то пет или седам година. Сада су банке у складу са дешавањима на светским тржиштима новца почеле да мењају своје пословне политике, пише Блиц.
Kључне каматне стопе, због неизбежних одлука централних банака широм света да обуздају инфлацију, која у појединим европским земљама иде и преко 20 одсто, расту континуирано већ шест месеци, па је тако недавно и еурибор подигнут од стране ЕЦБ трећи пут ове године за 0,75 одсто. Америчка централна банка је истовремено подигла камату четврти пут за редом и она је на највећем нивоу од 2008.
Све то заједно унело је сада и озбљину дозу неизвесности код банака у Србији, које су све мање спремне да фиксирају рате зајмова и то не само за стамбене за које је немогућа мисија добити фиксну рату, већ и за остале кредите, кеш или потрошачке.
Промењива камата на позајмице у домаћој валути је почетком године била седам до девет одсто у просеку, а сада се нови кредити уговарају на девет до 11 одсто. Фиксна камата коју су банке нудиле је била од 10 до 16 одсто, али сада је банке више готово и немају у понуди.
Генерални секретар Удружења банака Владимир Васић потврдио је да банке сада нерадо дају позајмице са фиксном каматом.
„Због неизвесности на тржиштима, тренутно је у понуди све мање кредита са фиксном каматном стопом. Kао што су људи опрезнији када је у питању задуживање, тако се понашају и банкари. Фиксна камата је увек у тренутку када се узима већа, јер неко мора да носи ризик непредвидиве будућности, али банке се рационално понашају и сада не желе да позајмљују новац са фиксном каматом“, каже Васић.
Професор Београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић објашњава да су ово потпуно нове околности за банке у којима је неопходна и другачија стратегија односа према клијентима.
„Потпуна је неизвесност у ком правцу ће се кретати камате. У овој ситуацији фиксна каматна стопа за кредит са роком отплате дужом од три године је јако тешко остварива јер је немогуће предвидети шта ће се даље дешавати. Kамате повећавају и ФЕД и Европа, а такође и Народна банка Србије. Јако је тешко утврдити који је то ниво фиксне камате. Обично она буде један или два одсто изнад варијабилне, али су сада банке у проблему да тај ниво и процене и зато избегавају фиксне камате на кредите. Неке банке је користе, али одлука о томе зависи искључиво од тога каква им је политика. Оно што је сигурно јесте да ће се банке тешко одлучивати на фиксне камате на дужи рок, рецимо код стамбених кредита“, каже Мусабеговић.
Он саветује клијентима да покушају да се договоре са банком да добију фиксну камату бар три године уколико је банка спремна да то уради.
Kамате расту до јуна 2023. године?
Раст референтне каматне стопе Федералних резерви САД је алат у борби са инфлацијом који ће изазвати усклађивање камата у Европи, што ће се прелити и ка кредитно задуженој привреди и грађанима, и више су него сложни економисти. Оцена је да се свет против инфлације већ неко време бори подизањем камата, да би такав тренд могао да потраје и све до половине наредне године, а да у међувремену треба очекивати повећање рата на стамбене кредите којих у Србији има око 150.000.
Рате на стамбене кредите већ су у просеку скочиле за око 60 евра. На месечни износ од око 300 евра цех је претходних месеци повећан за и до 90 евра, а судећи према очекивањима за даљи раст еурибора, овај износ би само могао да буде већи.
Професор Љубодраг Савић недавно је поручио да ово није крај јер ће, због растуће инфлације која бележи историјско високе износе у свету, вероватно бити нових кориговања камата, почевши од ФЕД.
„Овакав раст инфлације у свету није виђен у последњих 40 година. Ово није крај, биће нових кориговања камата. Наставиће се муке људи који имају кредите са променљивом каматном стопом“, рекао је он.
Извор Блиц
