Прелазак са посне на мрсну храну треба да буде постепен. После вишенедељног начина исхране без намирница животињског порекла и хране спремљене на води или на мало уља, многи се враћају уобичајеној исхрани, не водећи рачуна о количини хране коју уносе и о начину њене припреме. Празничној трпези је тешко одолети јер ће се на њој наћи све оно чега смо се у посту одрекли. Воће, поврће, житарице и риба биће замењени месом, ролатима, печењем, салатама са мајонезом, павлаком. Када се томе додају колачи, торте и алкохол добијамо калоричан оброк. Уколико, уз овакав оброк, заборавимо на умереност, могу се јавити мучнина, надутост, бол у стомаку.
Како можемо да спречимо настанак ових здравствених проблема?
Поред постепеног преласка са посне на мрсну храну, потребно је уносити мање количине хране распоређене на 3–5 оброка у току дана. Увођење меса у исхрану треба започети са пилетином, ћуретином уз задржавање рибе у јеловнику барем два пута недељно. Важно је да се води рачуна и о начину припреме хране. Кувана, динстана храна спремљена на мањој количини уља, лакша је за варење у односу на поховану и пржену храну. Што се тиче млека и млечних производа, у исхрану прво треба увести млад сир, јогурт, кисело млеко односно млечне производе са нижим садржајем млечне масти. Не треба заборавити ни на редован унос воћа, свежих салата, орашастих плодова, житарица.
Излазак из поста доноси са собом значајне промене у начину исхране. Одржавање здравих навика у периоду после поста не мора да буде тешко, како у првом тренутку може да нам се учини. Довољно је да нам исхрана буде умерена и разноврсна и да не заборавимо на воће, поврће и житарице које су нам, за време поста, чиниле основу исхране.
За начин изласка из поста, везано за начин исхране, савети могу да се добију у Саветовалишту за правилну исхрану.
Батут
