БОЖИЋНА ЧЕСТИТКА ОШ „ОЛГА МИЛОШЕВИЋ“

Са данашњим празником у наша срца и у наше домове усељава се мир, који доноси мали Христос.

Тропар Божића гласи:

Твојим рођењем Христе Боже, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти!

Свети Владика Николај Жички и Охридски нам у Божићној посланици из 1939. године поручује да се родио Емануил, што значи, С нама Бог! А ако је Бог са нама, ко ће против нас.

О какве мудрости, какво охрабрење, каква дивна порука српској омладини коме да се приклоне!

Дом свакога од нас, који са љубављу и вером прослављамо овај празник, на данашњи дан, постао је Витлејемска пећина која се доласком детета угрејала, засијала и постала сигурно уточиште за свакога ко истински жели да проведе време са Богомладенцем Христом.

Нада, вера и љубав истиснули су из нас сва лоша осећања, све страхове и сваку нелагодност, који су као последица борбе за материјалним и егзистенцијалним добрима, нашли место и царују нама. Модерно доба, технологије, брзи стил и начин живота, тежња овоземаљском благу, одвојили су нас од суштине живота, неговања традиције,

духовности, вере и од самога Христа Бога и Спаса нашега.

Не осврћући се на нашу пасивност, Богочовек не заборавља на нас, брине о нама и не пропушта прилику да нас умири, пошаље поруке и својим присуством обожи нас саме и наше ближње.

Искрено верујем да је највећи проценат нас који радимо као учитељи и наставници, у нашој и осталим школама, са великом љубављу дочекао и прославља Божић и зато користим прилику да пошаљем поруке са циљем да се као они који друге уче, ујединимо око теме која је кључ среће за сваког човека и коју смо дужни да научимо наше ђаке, наше синове и кћери, а и ширу друштвену јавност која у нама види покретаче позитивних промена.

Псалмопојац Давид у свом 23. Псалму поручује:

„Господ је пастир мој и ничега ме неће лишити…“

Дивно би било да ово сазнање пронађе место у нашем уму и да обузме читаво наше биће и да са таквим размишљањем предајемо нашим ђацима, усавршавамо њихова знања и вештине.

Такво поверење у Бога представљало би сведочење истинске вере и било би прави пример за наше потомке, ученике и све оне који нас поштују и верују у оно чиме се ми као просветни радници бавимо.

На данашњи празник помолимо се Господу Богу да нам дарује здравља, љубави и храбрости да мењамо ствари које се могу променити, смиреност да прихватимо ствари које не можемо променити и као најважније мудрост да их можемо разликовати.