Агроекономски аналитичар Горан Ђаковић истиче да је у српско сточарство у паду од 2022. године и да је стање озбиљно лоше. Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије Ненад Будимовић каже да се негативан тренд у Европској унији рефлектовао на Србију, иако су разлози за то различити.
Поводом нових информација Републичког завода за статистику о стању сточарства у Србији, агроекономски аналитичар Горан Ђаковић описује да се 2022. године десио пад пољопривредне производње у сточарској производњи.
Наводи да је изгубљено преко 50.000 говеда, а да је преко 10 одсто свиња изгубљено, што је касније отишло на 17 одсто и да се негативни тренд и даље наставља.
С друге стране, оцењује да постоји огроман раст у реалном буџету пољопривреде – за милијарду евра.
„И када погледате такав један буџет, мислите, пољопривредницима је супер. А заправо то није тако. Значи, субвенције су погрешно распоређене, субвенције касне“, сматра Ђаковић.
Ђаковић подсећа да је 20. фебруар, а да нема јавног позива за субвенције по хектару.
„То су главне субвенције које пољопривредници добијају, иако сам ја начелно против тог вида субвенционисања, али ако већ имамо ту субвенцију и ако знамо да ће да буде. Нема је, а прошле године је био јавни позив 1. фебруара“, навео је гост Јутарњег програма.
На питање да прокоментарише број оваца и живине, Ђаковић је истакао да је то оно што је потребно и говедарству и свињарству.
„Што се оваца тиче, из свог искуства могу да кажем да је ту јако стабилна ситуација. Ви имате 10.000 динара по грлу овце, имате стабилне колико толико цене, тражњу добру и наравно да ће се одржавати та производња уз благи раст. То је оно што треба заправо и овима који се баве свињарством и говедарством“, навео је агроекономски аналитичар.
Шта се дешава у Европи
Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије Ненад Будимовић објашњава да је у последње две године број свиња у Европи пао за отприлике три милиона комада, а број говеда за око 1,8 милиона комада.
Тумачи да су подаци о повећању свињарској производњи у Србији повезани са онима који се баве интензивном сточарском производњом.
„Компаније које улажу и у генетику, и у исхрану, и у репродукцију, дале су резултате. Значи дало је резултата да имамо више број живорођене прасади по леглу и једноставно то је разлог повећања. Осцилације су од године до године на неких можда 7-8 одсто, али причамо о некој некој перспективи која треба да допринесе стабилној производњи, првенствено за сопствене потребе, а потом и за евентуалне тржишне вишкове које би се пласирали кроз више фазе производње на инострано тржиште“, навео је Будимовић.
„Стратегија постоји, написана је пре пар година“
У вези са спречавањем даљег пада броја говеда у Србији, објаснио је да је говедарска производња најзахтевнија у сточарству и у економском и у организационом смислу.
„Најспорији је обрт капитала. Када се уложи у говедарску производњу чека се више од две године, на пример до првог литра млека“, наводи као прву важну ставку додавши да је планирање кључно.
Друга важна ставка, према мишљењу Будимовића, јесте да треба раздвојити производњу у централној и јужној Србији и Војводини, зато што је потпуно другачија организација и око исхране и производње кабасте хране и тако даље.
„Стратегија постоји, написана је пре пар година, треба је добро размотрити и примењивати“, навео је саговорник у Јутарњем програму РТС-а.
Ђаковић се осврнуо на тему, додавши да је Европска унија током јучерашњег дана објавила стратегију за развој привреде до 2040. године.
„Они тачно наводе шта ће и како, у ком смислу да развију. Ми нашу стратегију имамо, верујем да ни министар није прочитао, пошто кад је био председник својевремено у посети једној млекери, он није ни знао колико су субвенције за млеко, тако да не очекујем ни да зна шта у тој стратегији пише“, истакао је Ђаковић.
Истиче да се из проблема у сточарству излази кроз добро oсмишљене субвенције и да се не могу давати свакоме.
„Кад улажемо новац, да тачно знамо због чега га улажемо, где га улажемо и шта ћемо ми од тога да добијемо. Знате, милијарду евра уопште није мала цифра за једну земљу као што је Србија“, навео је Ђаковић и рекао да .
Каже да је потребно прилагодити мере регионално и да не може свако да се бави свачиме.
„Да знамо где се производи масовно сточарство, ако је то Пештер, Пештер, и онда додамо њима више. Ако је ратарство доминантно негде, онда субвенционишемо ратарство. Ако је воћарство, онда воћарство, рецимо Чачак, околина и неки погодни други крај, и да се зна тачно“, рекао је саговорник РТС-а.
„Ако имате пола хектара, одете лепо код нотара, региструјете тих пола хектара и региструјете пољопривредно газдинство и ви сте пољопривредник, па да добијете субвенцију“, појашњава ситуацију уз коментар да инспектори нема шансе да провере да ли су субвенције биле оправдане.
