Бела недеља у Азањи
Бела недеља је последња седмица пред највећи хришћански празник, а последњи дан те недеље се називају Беле покладе.
Према народним обичајима, покладе су празник који увек за ручак треба да окупи све чланове породице. Трпеза Белих поклада, треба да буде испуњена јелима која се спремају од јаја, сира и других млечних прерађевина. Стари кажу да се на тај дан позивају и сиромашни суседи и пријатељи јер сви треба да се „омрсе“ током заједничког обреда и сложно и у весељу уђу у пост који ће трајати до Васкрса.
Наиме, недељу дана пре Белих поклада се обележавају Месне покладе, оне се увек прослављају обилатим гозбама на којима се служи пуно меса, а затим следи Бела недеља, коју чине дани када је строго забрањено конзумирање меса, али важи правило сиропосне недеље када су дозвољени млеко и млечни производи.
Беле покладе су познате и као Проштене покладе – Проћке, јер се на овај дан опраштају свађе и увреде. Сматра се да у период великог поста треба ући без греха и нерашчишћених рачуна.
У неким српским селима Беле покладе су време када зетови обавезно морају да обиђу таста, ташту, кума, старојка и траже „проћку“, односно опроштај да могу часно да започну пост.
Kада уђу у кућу, они треба да поздраве таста и кажу: „Опрости, дедо“, а таст да одговори: „Нека ти је просто, синко“.
Некада су током целе Беле недеље ишле маскиране поворке ради заштите од злих духова и вештица.
Правила која се поштују
Kао и сваки период који се празнује, и Бела недеља има устаљена правила и обичаје, па тако постоје одређене радње које су дозвољене, али и оне које строго забрањене током Беле недеље, па тако на пример преко Беле недеље ваља да се сади бели лук, јер се верује да ће добро родити, без обзира на то каква је година.
Бела недеља је и недеља у којој се не конзумира месо, али је дозвољен такозвани бели мрс – могу се јести јаја и млечни производи.
Негде је обичај и да се деца љуљају на љуљашкама, ради родне године и здравља људи и стоке, а на раскрсницама се увече обично пале ватре, које симболизују почетак нове аграрне године.
Око ватре се игра коло, које представља стару и нову годину, певају се песме, а момци се надмећу у јунаштву прескачући ватру. Ватра има и дезинфикујуће својство, па се пале и старе ствари, које могу бити извор заразе.
Занимљиво је и то да су покладе време када млађи чланови породице треба да „воде главну реч“, па се тих дана збијају шале, организују се игранке и сви се забављају.
