Иако су цене станова у Србији наставиле да расту и током 2024. године, тражња не само да није опала, већ је у последњем кварталу достигла рекордне нивое. Према подацима Републичког геодетског завода, у четвртом кварталу 2024. склопљено је 13.372 уговора о куповини некретнина, што је за 20,6 одсто више него у истом периоду 2023. године. Укупна вредност купопродаја износила је чак 1,3 милијарде евра — 44,4 одсто више него годину раније.
Цене настављају да расту
Цене квадрата у новоградњи и староградњи настављају да расту — у просеку 5,05% више него 2023. У староградњи, раст је износио 4,78%, док је у новоградњи достигао 5,52%.
Један од главних покретача овог раста је недостатак радне снаге у грађевинском сектору. Према речима стручњака, све је теже наћи квалификоване мајсторе, што повећава цене радова, а самим тим и крајњу цену станова.
Мајстори све траженији – и све скупљи
Молери, керамичари, изолатери и мајстори за завршне радове данас су међу најтраженијим професијама, одмах после ИТ стручњака. Плате за квалификоване занатлије достижу и до 170.000 динара месечно, док помоћни радници зарађују између 70.000 и 100.000 динара — и више у појединим случајевима.
– На тржишту је изражен дефицит радне снаге у грађевинарству – каже Милош Турински из „Инфостуда“. – Послодавци су приморани да нуде боље услове и плате како би задржали раднике.
Мање дозвола – мање станова
У јануару 2025. издато је 1.526 грађевинских дозвола — најмање у последњих 12 месеци и 5,5% мање него у јануару претходне године. Истовремено, пријављена је изградња 1.703 стана, што указује на могући пад понуде у наредном периоду — а тиме и нови притисак на цене.
Где су најскупљи станови?
Према подацима портала „4зида“, просечна цена новоградње у Београду износи 2.648 евра по квадрату. Најскупље локације су:
- Савски венац – 3.145 €/m²
- Вождовац – 3.096 €/m²
- Нови Београд – 2.642 €/m²
- Звездара – 2.100 €/m²
- Земун – 2.800 €/m²
У другим градовима, ситуација је следећа:
- Нови Сад – 2.350 €/m²
- Ниш – 1.700 €/m²
Ко ће градити у будућности?
Проблем дефицита радника није само економски, већ и системски. Председник Синдиката радника грађевинарства Саша Торлаковић указује да је Србија изгубила своју базу мајстора:
– Многи су отишли у иностранство, а млади избегавају ова занимања. Предлажемо држави пилот-програме за преквалификацију, јер имамо људе који су спремни да раде, али немају званичну стручну спрему.
Иако су цене квадрата високе, тражња не јењава — што јасно указује на то да тренд раста неће стати у скорије време. А мајстори, чини се, постају један од кључних фактора тржишта некретнина.
