Генерација З, која обухвата оне рођене између средине 1990-их и раних 2010-их, данас улази на тржиште рада са јединственим карактеристикама и изазовима. Док их многи описују као технолошки писмене и прилагодљиве променама, други постављају питање: да ли је ова генерација пословно најгора до сада? Да бисмо одговорили, потребно је сагледати кључне статистике и трендове.
Висока стопа стреса и сагоревања на послу
Према истраживањима, чак 98% припадника генерације З изјављује да свакодневно доживљава бурноут, док 23% пати од неиздрживог стреса, а 48% осећа константну исцрпљеност. Ово су алармантне бројке које указују на озбиљне проблеме прилагођавања радним захтевима. Комбинација интензивног притиска друштвених мрежа, жеље за тренутним успехом и слабог радног искуства доприноси овом проблему.
Послодавци примећују да је генерација З често неспремна за суочавање с реалностима радног окружења. Због тога, шест од десет послодаваца отпушта припаднике генерације З у року од неколико месеци након запослења. Уз то, чак 75% компанија оцењује њихову радну учинковитост као незадовољавајућу.
Изазови у професионалном понашању
Статистике указују на следеће проблеме које послодавци повезују с генерацијом З:
Мањак мотивације (50%): Често делују незаинтересовано за радне задатке и мање су спремни да уложе додатни напор.
Слабе комуникационе вештине (39%): Недостатак основних интерперсоналних вештина отежава рад у тимовима и са клијентима.
Недостатак професионализма (46%): Понашање на радном месту често није у складу с очекивањима.
Ове карактеристике могу озбиљно угрозити радну ефикасност и нарушити тимску динамику.
Генерацијски контекст: Да ли су заиста најгори?
Критике према генерацији З нису ништа ново у историјском контексту. Свака генерација суочавала се с критикама док се прилагођавала тржишту рада:
Бебибумери су оптуживани за ригидност и отпор према променама.
Генерација X била је називана “изгубљеном генерацијом” због перцепције мањка амбиције.
Миленијалци су критиковани због наводне лењости и превеликих очекивања.
Међутим, генерација З се суочава с јединственим изазовима модерног доба: хипер-технологизовано окружење, економску несигурност и наглашену потребу за менталним здрављем. Ови фактори чине њихову ситуацију комплекснијом него што је била за претходне генерације.
На пример, поређење генерација Миленијалаца (рођени између 1981. и 1996.) и Ген З (рођени након 1997.) у контексту њиховог утицаја на привреду открива значајне разлике у радним карактеристикама и потенцијалне економске штете ако се изазови генерације З не адресирају.
1. Продуктивност
Миленијалци: Иако су често критиковани због тражења баланса између посла и приватног живота, Миленијалци су познати по високом нивоу прилагодљивости и спремности за учење. Они су током своје каријере значајно унапредили продуктивност у секторима попут технологије и услуга.
Генерација З: Недостатак мотивације, сагоревање и слаб професионализам код Ген З може довести до ниже продуктивности, што директно утиче на економске резултате фирми.
Штета: Ако Ген З доприноси 10-20% мање продуктивности у поређењу с Миленијалцима, то може резултирати значајним губицима на макроекономском нивоу, посебно у развијеним економијама.
2. Флуктуација запослених
Миленијалци: Имају репутацију да често мењају послове, али обично остају дуже на позицијама него Ген З.
Генерација З: Висока стопа отказа и отпуштања код Ген З повећава трошкове запошљавања и обуке за послодавце.
Штета: Према истраживањима, трошкови замене једног запосленог могу бити 33% годишње плате тог радника. Ако Ген З флуктуира брже, послодавци троше више на регрутацију, обуку и прилагођавање.
3. Професионалне вештине
Миленијалци: Улагали су у развој професионалних вештина и често имају боље комуникационе способности и професионализам.
Генерација З: Послодавци наводе да припадницима Ген З недостају основне комуникационе и радне вештине.
Штета: Недостатак вештина смањује ефикасност тимова, повећава трошкове додатне обуке и успорава реализацију пројеката.
4. Дугорочни развој лидера
Миленијалци: Већ су заузели многе лидерске позиције и познати су по усвајању технологија и иновација.
Генерација З: Ако се не развију вештине потребне за лидерске позиције, фирме ће се суочити с мањком квалификованих лидера у будућности.
Штета: Дугорочно, то може резултирати слабијим стратешким вођењем, што негативно утиче на конкурентност фирми и привреда.
5. Екосистеми индустрија
Миленијалци: Помогли су у развоју нових сектора, попут економије дељења (нпр. Убер, Аирбнб) и индустрија заснованих на иновацијама.
Генерација З: Могу успорити раст ових сектора ако не покажу сличан ниво предузетничког духа и иновативности.
Штета: Мањак иновација смањује могућности за стварање нових индустрија и радних места.
Потенцијални укупни економски утицај
Ако се изазови генерације З не реше, могуће последице укључују:
Пад БДП-а: Мање продуктивна радна снага може смањити укупну економску активност.
Раст незапослености: Неприпремљеност за тржиште рада може довести до већег броја незапослених међу Ген З.
Трошкови социјалних програма: Виши ниво стреса и сагоревања може повећати трошкове здравствених и социјалних програма.
Слабија глобална конкурентност: Земље које се ослањају на генерацију З као будућу радну снагу могу изгубити предност у глобалној економији.
Штета за привреду због разлика између Миленијалаца и Ген З може бити значајна ако се не предузму мере за решавање проблема попут недостатка мотивације, слабих професионалних вештина и високог стреса. Улагања у обуку, ментално здравље и професионални развој могу ублажити те последице и омогућити овој генерацији да оствари свој потенцијал.
Шта генерација З доноси на тржиште рада?
Иако се често критикују, припадници генерације З поседују квалитете који их могу учинити драгоценим на радном месту:
Технолошка писменост: Брзо усвајају нове технологије и често су иновативни у решавању проблема.
Фокус на инклузивност: Подржавају разноликост и једнакост у радним срединама.
Еколошка и друштвена свест: Мотивисани су за рад у компанијама које имају јасан друштвени или еколошки утицај.
Да би њихови потенцијали дошли до изражаја, потребно је улагати у њихово професионално усмеравање, емоционалну подршку и развој кључних вештина.
Генерацију З није фер назвати “најгором пословном генерацијом”. Иако постоје озбиљни изазови повезани с њиховим радним карактеристикама, велики део одговорности лежи и на послодавцима, образовним институцијама и друштву. Ова генерација је производ времена у којем живи – времена брзих промена, огромних очекивања и високе несигурности.
Права оцена ове генерације зависиће од наше способности да их подржимо у развоју и прилагодимо тржиште рада њиховим јединственим потребама. Ако то постигнемо, генерација З има потенцијал да постане једна од најиновативнијих и најутицајнијих генерација у историји.
Извор:VALENTIN KULETO
