Време поста треба да научи човека суздржавању, али не само од масне хране већ и од злобе, увреда, беса и сваког понашања које не треба да буде својствено правом хришћанину.
Према правилима поста и према речима Светог Јована Златоустог, телесни пост не треба практиковати ако није повезан с духовним.
„Не говори ми: ‚Толико дана сам постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини‘, него кажи нам да ли си од гневног човека постао тих, од жестоког – благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си тело мучио?”, преносе се речи Јована Златоустог у црквеним књигама.
У Светом писму пише: „Љуби ближњег свог као себе самог“, што значи да је човек човеку брат, те да треба да будемо толерантни, да поштујемо и помажемо друге, а то можемо само ако нисмо бесни и себични. Пост подразумева вољно уздржавање од хране, лоших мисли и страсти у одређеном временском периоду. Циљ поста је да се очисте душа и тело, а божићним постом се припремамо за долазак најрадоснијег празника – рођења Христовог – Божића.
Божићни, један од четири велика годишња поста, почео је, у понедељак, 28. новембра, и завршава се на Божић, 7. јануара. Тих 40 дана сваки прави верник треба да искористи за прочишћење тела и душе. У току овог поста не једу се намирнице животињског порекла, али су дозвољени уље и вино свим данима осим среде и петка, када је строги пост, само на води. Риба се једе сваке суботе и недеље, као и на Ваведење Пресвете Богородице, чак и ако празник падне у среду или петак.
Хришћани верују да је сам Христ прво постио, па су сви каснији мученици и светитељи живели по тим правилима. Због тога Црква и данас верује да је пост моћно оружје у борби против демона и нечастивих сила, а за спас људских душа. После поста, који траје шест недеља, верник приступа светим тајнама исповести, покајања и причешћа.
Извор: Београд.ин
